Од пре неколико дана амерички председник Џозеф Бајден кампању за нови мандат води и на Тик-току, иако је та апликација забрањена америчким службеницима из безбедносних разлога. Забрану су увеле многе земље, а сада ту друштвену мрежу под лупу ставља и Европска унија.
Док се више од 4.000 родитеља у Великој Британији придружило Вотсап групи која позива на детињство без телефона, забринути за безбедност на мрежи и њен утицај на ментално здравље, Европска унија после платформе Икс, истражује и Тик-ток.
Проверавају да ли Кинези крше Закон о дигиталним услугама – прописе о заштити корисника и спречавање ширења штетног и незаконитог садржаја.
„Иницијатива коју покреће Европска комисија наслања се заправо на правила из тзв. Акта о дигиталним услугама на нивоу Европске уније који, између осталог, кажу да платформе које прелазе 45 милиона корисника, представљају потенцијално ризик за друштво, и да оне треба да се придржавају специфичног режима правила, која се односе на нека од ових поменутих питања, транспарентност садржаја, проверу узраста, заштиту приватности и друга правила везана за спречавање стварања зависности“, наводи Душан Гајић.
Владе у Америци, Енглеској, Канади, на Новом Зеланду и широм Европе забраниле су коришћење Тик-тока на службеним телефонима. Међу првима је то учинила Индија.
Сви за омиљену мрежу младих тврде да омогућава шпијунирање, не штити личне податке и да квари младеж.
„У овом случају конкретно, оно на шта сумња Европска комисија је да сама платформа Тик-тока није направљена на начин, није тај механизам који најбоље штити права грађана и деце односно оно у шта се сумња је да тај механизам утиче на психофизичко стање, психофизичко благостање, и одраслих и деце, да нису предузете одговарајуће мере како би се заштитила деца и то ће бити пре свега предмет истраге Европске комисије“, објашњава Данило Кривокапић из Шер фондације.
У Европи, где Тик-ток има више од 150 милиона корисника, регулатори замерају подешавања која чине видео-снимке и објаве јавним откривајући информације и податке најмлађих корисника.
Тврде и да Тик-ток користи „тамне обрасце“ тако што наводе кориснике на опције које угрожавају приватност.
Психолог Ана Мирковић истиче да се то о чему се прича назива феноменом зечјих рупа.
„Алудира се на то да алгоритам Тик-тока користи нашу пажњу и знатижељу да нам што више пласира садржаје који су компатибилни нашим уверењима да бисмо што више времена провели тамо а заправо пласирањем неких трендова или изазова подстиче младе да деле своју приватност и још више и још више интиме. Као што кажу Енглези, нема нигде бесплатног ручка, корисници дају своје приватност, платформа даје коришћење саме платформе, а адвертајзери плаћају нашу приватност, коју ми тамо оставимо“, рекла је Мирковићева.
Тик-ток, иначе, није једини на мети Комисије Европске уније. Од децембра се против Икса води поступак за ширење наводно лажних вести и говора мржње. Прелиминарне истраге су у току и за десетак других онлајн-платформи.
Ако Европска унија констатује кршење закона, прете велике новчане казне – до пет процената дневног промета Тик-тока. Међутим, колико је то тачно новца не зна се јер та кинеска платформа не објављује пословне билансе.
И није једина.
АУТОР:АЛЕКСАНДРА МИТИЋ
