Највећи део песама у збирци ‘’Кошмари Кошара’’ посвећен је пакленим данима Битке на Кошарама, која је окрвавила Ускрс ратне 1999. године, посвећујући све оне који су своје напаћене и прерано од живота отргнуте душе оставили на хладном камену Проклетија. Међутим, стихови свој круг отварају све шире и шире, обухватајући Паштрик и Призрен, Дреницу и Ибар, Ситницу и српске манастире, све до Београда, рушеног и рањаваног, али увек освајане слободе.
У стиховима је свако поменут и овенчан славом, и мртви мученици и живи прометеји слободе и славе, голобради војници и највиши генерали, безимени лекари, полицајци и резервисти и поименце највећи хероји, невине жртве и одважни полазници у смрт, страдали али и они који су иза њих остали да краду дане до жељене смрти и сусрета са својим најмилијима – свако коме је НАТО агресија заувек променила живот доделивши му гелере као сувенире и угашена огњишта као потмули бол који се никада, уместо њихове ватре, не гаси…
Огланса табла
