Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је ставило на јавни увид Нацрт просторног плана подручја посебне намјене инфраструктурног коридора Београд-Јужни Јадран, дионица Пожега-Бољаре.
Будући аутопут, чији је један дио, од Пожеге до Дуге Пољане почео да се гради 2022. године, пролазит ће Долином Моравице, између падина Јавора и Голије, преко Пештерске висоравни до границе са Црном Гором, преноси еКапија.
Планирана деоница аутопута Пожега-Бољаре представља наставак аутопута Милош Велики на правцу Пожега-Ариље-Иваница-Сјеница (Дуга пољана)-Бољаре.
Коридор аутопута почиње после петље “Прилипац”, која припада дионици аутопута Пожега-Котроман, пружа се ка југу долином реке Моравице по равничарском и благо брдовитом терену, док послије Ивањице улази у планински предео и пролази између падина Јавора на западу и Голије на истоку те се пење на Пештерску висораван, којом се у правцу југа пружа до Дуге Пољане и граничног пријелаза Бољаре.
Граница Просторног налази се на дијеловима територија општина Пожега – катастарске општине Горобиље, Лопаш, Милићево Село, Пилатовићи, Прилипац; Ариље – КО Ариље, Богојевићи, Вигоште-Поглед, Вирово, Грдовићи, Драгојевац, Латвица, Миросаљци, Ступчевићи, Трешњевица, Церова; Ивањица – КО Бедина Варош, Братљево, Будожеља, Васиљевићи, Грлеђица, Дубрава, Ерчеге, Ивањица, Комадине, Косовица, Мана, Медовине, Прилике, Радаљево, Ровине, Рокци, Свештица, Смиљевац и Шуме; и Сјеница – КО Бољаре, Брњица, Буђево, Врсјенице, Гошево, Долиће, Драгојловиће, Дражевиће, Дујке, Житниће, Зајечиће, Камешница, Кијевци, Крће, Раждагиња, Расно, Рашковиће, Ступ, Тузиње, Угао, Цетановиће и Штаваљ.
Коридор аутопута се највећим дијелом пружа ван подручја насеља, док мањим дијелом тангира грађевинска подручја Ариља и Ивањице.
Планирана траса аутопута је подијељена на једанаест дионица, укупне дужине од 106,3 км. Планиран је прелиминарни коридор аутопута у дужини од 86,71 км и ширини од 1.000 м за деонице 2-9 и дионицу 11, те коридор аутопута у дужини од 19,59 км и просјечној ширини од 200 до 300 м за дионице 1 и 10.
Коридор се завршава додатном зоном граничног пријелаза “Бољаре”, чије техничко рјешење ће бити накнадно дефинисано, наведено је у плану који су израдили Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Југословенски институт за урбанизам и становање и ЈП Завод за урбанизам Ниш, у сарадњи са обрађивачима идејног пројекта Цхина роад анд бридге цорпоратион, огранак Београд.
Инвеститор израде просторног плана је ЈП Путеви Србије.
Аутопут је планиран са најмање двије саобраћајне траке и једном зауставном траком за сваки смјер, а пројектован је за брзину од 100 км/х до 120 км/х.
Наведена подјела трасе аутопута на 11 дионица је условна, наводи се у плану у којем стоји и да ће дионице 1 и 10 имати укупно 21 мост и три тунела.
Петље
Овим просторним планом утврђен је положај сљедећих планираних денивелисаних раскрсница (петљи), и то:
1) Денивелисана раскрсница “Ариље” на стационажи км 150+300, у функцији везе са постојећим државним путем ИБ реда број 21, општинским центром Ариље и околним насељима и привредно-индустријским зонама;
2) Денивелисана раскрсница “Ивањица” на оријентационој стационажи км 167+000, у функцији везе са постојећим државним путем ИБ реда број 21, општинским центром Ивањица и околним насељима и привредно-индустријским зонама;
3) Денивелисана раскрсница “Међуречје” на оријентационој стационажи км 185+800, у функцији везе са постојећим државним путем ИИА реда број 197 и посредно преко њега са подручјем Парка природе Голија, као и постојећим државним путем ИБ реда број 30 и даље ка истоку и клисури Ибра;
4) Денивелисана раскрсница “Дуга Пољана” на стационажи км 220+800, у функцији везе са постојећим државним путем ИБ реда број 29, и посредно преко њега са општинским центром и ширим подручјем Сјенице, подручјем Специјалног резервата природе “Увац” и Новом Вароши на западу, односно са Тутином и Новим Пазаром на југоистоку;
5) Денивелисана раскрсница “Карајукића Бунари” на оријентационој стационажи км 240+000, у функцији везе са постојећим државним путем ИИА реда број 197 и постојећим државним путем ИИА реда број 202 и посредно преко њих са Сјеницом на сјеверозападу и Тутином и Новим Пазаром на истоку.
Одморишта и паркиралишта
У коридору аутопута планирани су сљедећи садржаји за кориснике аутопута: – услужни центар “Ариље” на стационажи км 148+600 обострано; – паркиралиште “Трешњевица” на оријентационој стационажи км 161+600 обострано; – паркиралиште “Ивањица” на оријентационој стационажи км 181+500 лијево; – паркиралиште “Рокци” на оријентационој стационажи км 187+800 десно; – паркиралиште “Брњица” на стационажи км 217+600 обострано; – одмориште “Бољаре” на оријентационој стационажи км 227+600 обострано у зони граничног прелаза “Бољаре”.
Путни правац Београд-Јужни Јадран, подсећа се у документу, представља крак Транс-европске магистрале (ТЕМ) који на подручју Републике Србије и Републике Црне Горе повезује основни правац ТЕМ-а (од Гдањска до Атине и Истанбула) са Јадранским морем.
У оквиру примарне мреже путева овај путни правац треба да преузме даљинске токове са постојећих државних путева ИБ реда број 21 (Нови Сад-Ваљево-Ужице-Бијело Поље) и број 22 (на делу Београд-Чачак), као и пута М-2 (на дијелу Бијело Поље-Подгорица-Јадранско море), новоди се у плану.
Додаје се да овај коридор повезује Централну и Југозападну Србију, а кроз повезивање луке Бар са луком Београд на Дунаву повезује Подунавље са Медитераном. Јавни увид траје до 9. јула.
Извор: ЕеКапија
