Срећних година када су нам села била пуна житеља дешавали су се многи интересантни догађаји. Један од тих догађаја јесте и крађа девојака, јер су многи бракови у селима управо настали на тај начин. О једном таквом догађају, односно крађи девојке, сведочи Сиџим Богдановић из села Опаљеника и сам саучесник у крађи.
– “Не бих спомињао имена, можда им буде непријатно, али да је била крађа била је”. -почиње своју причу Сиџим. -“Лепи млади, лудо се волели, он двадесетогодишњак, она тек постала пунолетна. Ипак, мржња између њихових породица деловала је непремостиво и преносила са колена на колено.” Сликовито је Сиџим наставио да описује припреме за ову акцију, а он је добио најважнији задатак. -“Сваке недеље у нашој школи одржаване су игранке, а ми смо знали да ће се млада девојка појавити у пратњи мајке. То нам је представљало главни проблем, како да је одведемо, а да мајка не примети. Дуго смо се договарали и на крају донели одлуку да ја некако заговорим мајку док игра коло, а да неко од другара поведе девојку напоље.”
Сиџим, познат у селу као велики шерет досетио се начина како ће девојкину мајку да нечим забави док се акција не заврши. -“Понео сам од куће једну стару фотографију на којој је група наших мештана снимљена на неком поселу. Пришао сам мајци и замолио је да ми као старија објасни ко је ко на слици. Она се загледала у слику и почела да набраја. За то време другари су већ одвели девојку.”- наставља Сиџим.
Према његовим речима девојка је уз помоћ млађе сестре допремила спаковане ствари и исте су биле остављене на договорено место. Док је крађа текла по плану у сали је настала кукњава.
-“Када је мајка схватила да је ћерка нестала громогласно је закукала ударајући се у прса Помагајте људи украдоше ми ћерку. Уз помоћ комшиница мајку су одвели кући, а ми са младом код будућег младожење где су чекали трубачи славили све до зоре.”
И док се у кући младожење славило, како даље прича Сиџим, у кући младе жалопојка.
-“Причале су комшије да је отац девојке говорио да ће да стави црни барјак на кућу јер је за њега ћерка мртва. Убедили су га некако да то не чини, али отац више није желео да чује за њу”-преноси атмосферу из девојачке куће Сиџим.
Као у неком напетом филму и у овој причи ипак се десио срећан крај.
-“После нешто више од годину дана младенци су добили сина. Брзо се по селу прочуло па је народ дошао да честита. Након пар дана на капији младожењине куће појавила се група људи који су предводили младин отац и мајка. На рамену оца умотано заклано јагње, а у руци балон са ракијом. После краткотрајног шока уз сузе радоснице настало је грљење и љубљење, а баба и деда са младине стране богато су даривали унука”-закључује своју причу Сиџим уз опаску:
-“Било је и договорених крађа. Тако на пример једна девојка остала је у другом стању па да не би пукла брука по селу договоре се породице да се наводно организује бекство. Оно што ја знам такви бракови су дуговечни и ретки су случајеви да је дошло до развода”-завршио је ову интересантну причу Сиџим Богдановић.
Извор/Фото: Инфолига
