У организацији Удружења ветерана ратова деведесетих служен је помен и положени венци на спомен обележје са именима Ужичана који су положили своје животе за слободу у ратовима 1991-1999, чиме је обележена 26. годишњица почетка НАТО агресије на СР Југославију.
У име града Ужица венац је положио и обратио се присутнима Слободан Грбић члан Градског већа за социјалну политику. Он је поздравио породице погинулих војника и старешина током ратова деведесетих и захвалио Удружењу ветерана које негује сећање на овај трагичан догађај и које је било иницијатор постављања спомен плоче.
“На данашњи датум догодила се једна велика трагедија и неправда која је учињена једној малој земљи. Нисмо као и много пута до тада дозволили да нас велике силе покоре.нашој земљи. Нисмо дозволили као много пута у нашој историји да нас велике силе покоре и као и увек кроз историју платили смо велику цену. Нажалост, велики број наших суграђана је током НАТО агресије изгубио трагично свој живот. Велика штета материјална је учињена, али је она надокнадива док животе изгубљене током 78 дана трајања агресије не можемо да надокнадимо, али не смемо ни да их заборавимо. Посебно ми је драго што је сваке године овде одређени број наших најмлађих суграђана који нису били ни рођени у то време. Наша је обавеза да их учимо о свему што нам се дешавало кроз историју и да никада не забораве сву неправду која нам је учињена за коју се вероваттно нико никада неће извинити. Немојте да заборавите све оне људе који су борили за ову земљу и овај град и дали своје животе за оно што је најсветије а то је слобода”, поручио је окупљенима Грбић.
У име Удружења ветерана Ужица, присутнима се обратила председница Дара Дамњановић.
“И 26 година касније питамо се “Зашто? Зашто су то урадили? Окупили смо се овде да одамо почаст палим јунацима, родољубима у ратовима од 1990. до 1999. године ужичког и златиборског краја. 78 дана гађали су из ваздуха све што су хтели. Жртава је било много. Много црних марама, много уцвељених, ожалошћених. Убијали су све редом. Децу, цивиле, војнике… Рушили су мостове, гранатирали возове, аутобусе, пијаце, болнице, установе културе, индустријска постројења, електроенергетске системе, медијске установе, касарне, аеродроме, војне објекте, али једно нису знали ни очекивали- да ми имамо снаге да све издржимо јер волимо своју земљу, земљу чија је свака стопа натопљена крвљу наших предака, оних који су нам је оставили у аманет. Нису знали колико нам значи наше огњиште, наша крсна слава, крст часни, наша ћирилица, наша културна баштина, коју смо добили у наслеђе и на чување. Нису знали а ни очекивали да се тога не одричемо и да све чувамо као зеницу ока”.
Према њеним речима дужни смо да младим покољењима причамо о њиховој храбрости и да знају да им је Србија била важнија од сопственог живота.
“Морамо их учити како се воли и брани своја земља”, нагласила је председница Удружења ветерана Ужица.
Венце су поред породица погинулих положили представници Града Ужица, Војске Србије, Градске општине Севојно, Удружења ветерана Ужица и Златиборског округа, Удружења ветерана Чајетине, Удружења бораца Вишеграда и Севојна, СУБНОР-а Ужице, Севојна, Косјерића, Пожеге, Удружења ратника “Мајор Коста Тодоровић”, ветерана полицијских удружења, ветерана специјалних јединица, жандармерије, “Бесмртног пука”.
Програм обележавања употпунио је својим наступима и дечији хор “Ђурђевак”.
Град Ужице