У Србији се непрекидно најављује долазак регионалних и европских трговаца, али за сада све остаје на томе.
Привреда Србије расте и развија се у континуитету и самим тим долази до постепеног подизања куповне моћи становништва, односно пораста домаће потрошње као једне од главних компонената БДП-а.
Купци у Србији се слажу у једном – да цене у малопродаји нису усаглашене са нашим стандардом. Многи и даље тврде да је у нашој земљи све скупље него и у западној Европи, да су цене појединих артикала нереално високе, као и да су због тога променили потрошачке навике и више не иду у велике набавке. Антимонополска комисија је због могућег договора о ценама покренула и поступак против четири највећа малопродајна ланца, а од јануара смо имали и конкретне потрошачке акције – бојкот истих тих ланаца, опет због високих цена. Прича о трговини и ценама увек се настави на конкуренцију јер је то ипак најефикаснија мера којом се уводи ред на тржиште, као и цене које се формирају у складу са тим.
У Србији се непрекидно најављује долазак регионалних, али и европских трговинских ланаца, међутим после „Лидла” нисмо имали озбиљније ширење конкуренције у трговини. Последња је била најава да би познати француски трговац „Карфур” могао да заузме један део тржишта и осим што је саопштено да преко филијале у Грчкој планира да направи велику експанзију на Балкану, за сада се не зна када би то могло да се реализује. Грчка компанија је, наводно, за њих тражила партнера у Србији, али како до тога није дошло, започети су преговори о аквизицији познатог ланца. Домаћи медији су недавно пренели да су преговори у завршној фази и да би француски ланац ускоро могао да отвори и врата за купце у нашој земљи можда и ове године.
Иначе, планови француског ланца се не односе само на Србију , него наводно планира да послује и у Северној Македонији и Албанији. Када је реч о европској конкуренцији, долазак се стидљиво најављује и у случају италијанског прехрамбеног ланца под називом „Еуроспин”, који је познат по томе што нуди производе само под својим брендом, што би, сматрају стручњаци, могла да буде конкуренција дисконтерима у Србији. Они су већ присутни у Словенији и Хрватској и врло брзо су заузели значајно место код купаца ниже куповне моћи.
У трговачким круговима се последњих месеци говори и о томе да у другој половини ове године на неколико локација продавнице треба да отвори и руски малопродајни ланац „Фикс прајс”, познат по продаји робе по приступачним ценама. То би био други покушај компаније да се прошири на европско тржиште, будући да тренутно послује у Летонији, где има 44 продавнице. Формат дисконтног ланца какав развија „Фикс прајс” веома је популаран у Србији, али малопродајним сектором већ доминирају немачки „Лидл”, словеначки „Меркатор” и „Делез”.
Како је пренео РТ, малопродајни сектор је последњих година постао најпрофитабилнији део српске економије, а додатни фактор привлачности за трговинске ланце представља висока инфлација, која им омогућава раст прихода. У јавности се појавила и информација да је „Фикс прајс” потврдио планове за улазак на српско тржиште, као и да је компанија навела да су тржишни услови и потражња у Србији у складу са њиховим пословним моделом. Реч је иначе о компанији која је прошле године пријавила приходе од 3,8 милијарди долара, као и раст нето добити од 22 одсто.
Код нас иначе већ неколико година послује руски трговински ланац „Светофор”, који развија посебан бренд „Мере”. Наше тржиште је примамљиво и другим ланцима чије су централе у региону и шире, али за сада се све своди само на нагађања, јер нико званично није најавио да су у току неки преговори или да је отворено представништво у Србији.
Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију при ПКС-у каже за наш лист да би долазак неког европског трговинског ланца значајно појачао конкуренцију, што би довело и до снижавања цена.
– Не знам колико је моменат и за европске трговце, посебно немачке, да сада шире своју мрежу, с обзиром на економску ситуацију, али верујем да интересовање за наше тржиште постоји. Када је реч о Србији, куповна моћ можда и расте, али се смањује број становника и дугорочно то може да буде проблем – рекао је он. Како је објаснио, привреда Србије расте и развија се у континуитету и самим тим долази до постепеног подизања куповне моћи становништва, односно пораста домаће потрошње као једне од главних компонената БДП-а. С друге стране, саме компаније желе да се шире на нова тржишта, па им самим тим и тржиште Србије постаје интересантно, с обзиром на то да је Србија убедљиво водећа привреда у региону западног Балкана – рекао је Станић.
Економисти кажу да је конкуренција најефикаснији начин да се уреди тржиште и то је оно што би држава требало да обезбеди. Не да контролише цене, него да омогући фер утакмицу на тржишту на коме би профитирао купац, а трговци имали пристојну зараду.
Каматица
