План за управљање сушом на националном и локалном нивоу у Србији не постоји.
Јун је био најсушнији јун од како се у Србији прати ова појава.
Чак у осам градова током целог том месеца није пала ни кап кише.
Због екстремне суше, ниског водостаја и недостатка воде, ванредне ситуације биле на снази на подручју Врања, Трговишта и Мионице, а апели да се вода рационално троши односили су се на житеље Ниша, Ужица, Горњег Милановца.
Научни сарадник Географског института „Јован Цвијић“ САНУ Марко Урошев објаснио је за Блиц да „просечни становник Србије на располагању има тек једну пуну ракијску чашицу са водом сваке секунде„.
План за управљање сушом на националном и локалном нивоу – не постоји
Када је реч о суши, Урошев истиче да план за управљање овом елементарном непогодом на националном и локалном нивоу једноставно – не постоји.
„Као разлог због чега нема плана управљања ризиком од суше наводе најчешће недовољне ресурсе, незнање, чекање на Владине одлуке, недостатке подстицаја… Види се да су људи свесни проблема које доносе климатске промене и да чекају да се усвоји национална стратегија за управљање сушом, која би се после пренела на ниже, регионалне и локалне нивое, са јасним смерницама за израду планова управљања сушом„, казао је Урошев.
Подсетио је и на то да је још пре четири године тим Института „Јован Цвијић“ анкетирао 24 јавна-комунална предузећа задужена за локално и регионално водоснабдевање, од којих је тек њих девет рекло да у њиховој општини или предузећу постоје акциони план за реаговање у ванредним ситуацијама. Остали су одговорили да чекају на о томе прво одлучи Влада Србије.
Урошев је додао и то да тренутно хидрогеолоши истражени капацитети подземних вода Србије износе око 65 кубних метара у секунди, док се тренутно за водоснабдевање користи тек 15-17 м3/с.
Постојећи капацитети водоснабдевања довољни за наредних 10 година – уз рационалну потрошњу и редовно одржавање
Наиме, постојећи капацитети изворишта за водоснабдевање довољни су за наредних 10 година, наравно под условом рационалног коришћења и редовног одржавања водоводних система.
Основни плански документ, „Стратегија управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године“, наводи да до 2034. године на постојећих 21,5 кубних метара треба обезбедити додатних 5 кубних метара воде.
С обзиром на то да су водни ресурси у нашој земљи неповољно распоређени неопходан је развој сложених интегралних водопривредних система за пребацивање воде на све већа растојања.
Међутим, од деведесетих до данас изграђене су на пример само две веће акумулације – Ровни на Јабланици код Ваљева и Првонек на Бањској реци код Врања, док у задњих 20-25 година није отворено неко веће извориште подземних вода.
Извор: Блиц/021.rs
