Народна банка Србије (НБС) наложила је банкама које у оквиру својих актуелних понуда клијентима одобравају потрошачке и готовинске кредите у динарима, као и стамбене кредите, да до 15. септембра своје актуелне понуде ажурирају тако да запосленима и пензионерима с редовним месечним примањима до 100.000 динара понуде своје кредитне производе под повољнијим условима.
Наведени кредитни производи биће објављени као посебна понуда банака на њиховим интернет презентацијама, а овим мерама биће омогућено повољније задуживање за више од 50 одсто запослених и највећи број пензионера, саопштила је Народна банка Србије.
Ти производи подразумевају:
динарске потрошачке и готовинске кредите у износу до 1.000.000 динара;
динарске кредите за рефинансирање готовинских и потрошачких кредита у тој банци без ограничења износа;
посебне готовинске кредите до 1.000.000 динара и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем;
стамбене кредите намењене куповини прве стамбене непокретности.
Народна банка Србије очекује да номиналне каматне стопе на готовинске и потрошачке кредите, као и на кредите за рефинансирање тих кредита, буду за три процентна поена ниже (с доњом границом каматне стопе до 7,5 одсто) од просечних каматних стопа по којима су банке одобравале ову врсту кредита у јулу 2025. године.
Слично смањење НБС очекује и за посебне готовинске кредите и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем. Прецизније, да номиналне каматне стопе буду за три процентна поена ниже (с доњом границом каматне стопе до 10,5 одсто) од просечне номиналне каматне стопе по којој је банка одобравала те готовинске кредите у јулу 2025. године.
У погледу стамбених кредита, очекивање је да номинална каматна стопа буде нижа до 0,5 процентних поена од просечне номиналне каматне стопе по којој је конкретна банка одобравала стамбене кредите у оквиру стандардне понуде у јулу 2025. године.
Такође, очекује се да се приликом одобравања ових кредита не наплаћују накнаде за обраду кредитних захтева, као и да кредити буду у понуди банке најмање 12 месеци.
Шта показује рачуница Народне банке Србије?
Процена Народне банке Србије јесте да ће уштеда за грађане у делу укупних готовинских и потрошачких кредита по овом основу у наредних пет година бити и до 40 милијарди динара, при чему би уштеда у првој години отплате кредита износила и до 12 милијарди динара.
Према рачуници НБС-а, рата кредита грађана по појединачном готовинском кредиту по овом основу била би мања и до 16 одсто од стандардне понуде неких банака, односно уштеда за цео период отплате кредита износила би и преко 200.000 динара.
Поред тога, рата кредита грађана по појединачном стамбеном кредиту по основу ниже каматне стопе била би мања и до шест одсто од рате кредита по тренутној каматној стопи које нуде неке банке, односно за цео период отплате кредита уштеда би износила и преко 9.000 евра.
Како је саопштено, Народна банка Србије се на овакве мере, у складу са својом регулаторном и супервизорском функцијом, одлучила како би се креирао амбијент у којем одређеним категоријама физичких лица кредити више неће бити тешко доступни, односно да би створила амбијент у којем ће грађани моћи да користе ове банкарске производе уз несметану редовну отплату кредита.
“Увођењем посебних кредитних производа намењених запосленима и пензионерима с нижим примањима, повећава се могућност добијања кредита по повољнијим условима, а грађанима остаје већи расположиви доходак за остале животне потребе. Смањење каматних стопа, пре свега за грађане с нижим примањима, и до три процентна поена у односу на стандардне услове код готовинских и потрошачких кредита, односно до 0,5 процентних поена код стамбених кредита, директно утиче на мање месечне рате и укупне трошкове кредита грађана„, казала је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Према њеним речима, нови стамбени кредити с нижим каматним стопама олакшаће нашим грађанима да остваре право на сопствени дом.
Народна банка Србије ће пратити спровођење ових мера и анализирати њихов ефекат на банкарски сектор, а ако буде потребно, ревидирати дате препоруке.
Грађани се највише задужују за готовинске кредите
У недавном разговору за Бизнис.рс професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић истакао је да када се погледају банкарске марже и профитабилност банака, које сваке године постављају нове рекорде, сигурно да ту постоји простора да се смањи банкарска маржа. Према његовим речима, иако овакве мере могу да имају призвук популистичког типа, оне донекле могу да буду и рационалне са становишта економије.
Са друге стране он сматра да није добро да се учесници у нашој економији навикавају на константно администрирање неких категорија – као што су каматне стопе, које би ипак, према његовом мишљењу, требало тржишно да се одређују.
“Из извештаја у извештај ми видимо да кредитна активност не опада, чак и не стагнира, а на првом месту су готовински кредити”, истакао је Стакић и додао да код ових позајмица треба направити разлику међу категоријама дужника.
“С једне стране имамо групу грађана нижег економског и социјалног статуса којој заиста треба тај новац и која узима готовинске кредите како би преживела од првог до првог у месецу. Са друге стране, треба признати да имамо и велики број оних који ове кредите узимају јер не желе да промене своје навике и лише се неких категорија потрошње и услуга попут летовања и зимовања. Чак имамо ситуације да се кредити узимају и за куповину мобилних телефона који коштају 1.000 евра. То су две категорије одакле долази тражња за овим кредитима”, нагласио је професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић.
Извор:Бизнис.рс