Конзумација чаше вина уз вечеру деценијама се у популарној култури, али и у неким научним радовима, помињала као еликсир здравља. Говорило се како умерена конзумација, посебно црног вина, штити мозак и срце.
Међутим, ново истраживање објављено у часопису БМЈ Евиденце-Басед Медицине у септембру 2025. јасно је показало да ро није тачно. Штавише, и најмања количина алкохола повезана је са повећаним ризиком од деменције.
Привид У-обрасца
У новој студији истраживачки тим анализирао је податке више од пола милиона људи у Великој Британији и САД-у, старости између 56 и 72 године. Учесници су праћени и до 15 година, а посматрале су се њихове навике у конзумирању алкохола и здравствени исходи.
На први поглед чинило се да подаци потврђују стару причу: ризик од деменције био је највећи код оних који уопште не пију и код тешких алкохоличара, док је код умерених конзумената изгледао мањи – то је познати „У-образац“. Међутим, након детаљније анализе аутори студије закључили су да је та кривуља или образац заправо била оптичка варка. Наиме, међу особама које су навеле да уопште не пију било је много бивших алкохоличара и људи који су престали да пију због болести.
Корекција за збуњујуће факторе
Када су научници применили методу познату као Менделијанска рандомизација, која се ослања на генетске предиспозиције за (не)конзумацију алкохола уместо на самопријаве, У-образац је нестао. Ризик од деменције растао је равномерно с количином конзумације – и то већ при ниским дозама. Другим речима, није пронађен никакав заштитни ефекат алкохола, чак ни у умереним количинама.
Менделијанска рандомизација у овој студији функционисала је тако што су научници користили генетске варијанте повезане с метаболизмом алкохола, на пример у генима АЛДХ2 и АДХ1Б, који код неких људи изазивају непријатне реакције на алкохол попут црвенила и мучнине.
Потврђено је да они који носе такве варијанте гена у просеку пију алкохол значајно мање, док га други чешће конзумирају. Таквом методом добијене су природно „насумичне“ групе које се разликују по склоности алкохолу, што је омогућило поузданију процену утицаја алкохола на ризик од деменције, јер су искључени збуњујући фактори попут социоекономског и здравственог статуса. Наиме, особе с вишим примањима и образовањем чешће пију умерено и скупља пића, док бивши алкохоличари често уопште не пију.
Аутори су у раду записали: „Наша истраживања подржавају тезу да постоји штетан ефекат свих нивоа конзумације алкохола на ризик од деменције и показује да не постоје докази који би указивали на раније сугерисани заштитни ефекат његове умерене конзумације“.
Додали су и да би смањење конзумације алкохола у популацији могло значајно смањити број случајева деменције – процењују и до 16% мање.
Коментар научне заједнице
Тара Спајерс-Џоунс, неуронаучница са Универзитета у Единбургу, која није учествовала у истраживању, коментарисала је резултате за Сцимеx: „Ова студија не доказује коначно да алкохол директно узрокује деменцију. Али придружује се великом броју доказа који показују повезаност између уноса алкохола и повећаног ризика. Осим тога, ранији неуролошки радови већ су показали да је алкохол директно токсичан за неуроне“.
Старење популације – пораст деменције
Деменција је глобално један од највећих јавноздравствених изазова. Према подацима Светске здравствене организације, данас с њом живи више од 55 милиона људи, а број би могао скоро да се утростручи до 2050. године.
Пошто лека за деменцију нема, једина стратегија је превенција – управо ту резултати нове студије отварају нову перспективу. Ако се и мала количина алкохола покаже као ризичан фактор, тада препоруке које сугеришу да је „чаша вина дневно добра за мозак“ постају не само застареле, већ и потенцијално штетне.
Раније потврде бенефита за кардиоваскуларни систем
Нова студија придружује се низу истраживања која су покушала да провере постојеће митове о алкохолу.
Већ раније објављени радови у часописима попут Тхе Ланцет показали су да не постоји безбедан ниво конзумације алкохола када је реч о здрављу срца и крвних судова. Ново истраживање сада тај закључак проширује и на мозак.
„Ако преполовимо учесталост поремећаја повезаних с конзумацијом алкохола, могли бисмо смањити број случајева деменције за отприлике једну шестину“, нагласили су аутори студије. То је потенцијално једна од најједноставнијих и најјефтинијих превентивних мера, иако политички и друштвено изазовна.
Француски парадокс
Историјски гледано, веровање да вино може бити здраво ослањало се, између осталог, на познати „француски парадокс“. Наиме, раних 1990-их француски епидемиолог Серге Рено и колега Мишел де Лоржерил промовисали су идеју да Французи, иако једу много засићених масти (сир, путер, масне месне прерађевине), показују релативно ниске стопе срчаних болести. Они су тај парадокс делимично приписали умереној конзумацији црног вина, које садржи антиоксидансе полифеноле и ресвератрол. Рено је у часопису Тхе Ланцет 1992. изнео хипотезу да вино спречава згрушавање крви и штити срце.
Американци навалили на вино после објаве парадокса
С објавом тог рада парадокс је добио велики публицитет. Једна анегдота, потврђена у популарним и стручним дискусијама, каже да се након емитовања прилога о француском парадоксу у америчкој емисији 60 Минутес продаја црног вина у САД-у повећала за око 40% – публика је прихватила поруку да вино може „заштитити срце“.
Каснија истраживања показала су да је тај рад имао методолошких проблема јер се заснивао на еколошким подацима и поређењима на нивоу популација, без контроле за кључне факторе попут исхране, пушења и социоекономског статуса, па је наводни заштитни ефекат вина могао бити последица тих збуњујућих фактора, а не самог алкохола.
Потврда на животињама
Додатни ударац старим тврдњама о „корисној чаши вина“ задала су неуролошка истраживања спроведена на животињама у лабораторијским условима. Она јасно показују да етанол, главна активна супстанца у алкохолу, изазива оксидативни стрес, оштећења ДНК и поремећаје у преносу сигнала међу неуронима. Ти механизми су добро познати фактори који повећавају ризик за неуродегенеративне болести.
Далекосежне импликације
Импликације нове студије су далекосежне – од будућих смерница јавног здравства, преко препорука лекара, до начина на који друштво доживљава алкохол.
Иако ће бити потребно време да се ове спознаје прихвате и преточе у конкретне политике – јер је вино дубоко укорењено у многим културама и често се доживљава као опуштајуће – већ сада је јасно да се прича о „здравој чаши вина“ нажалост урушава.
Б92
