Гојазност и прекомерна тежина су један од највећих изазова по јавно здрасвље са којим се суочава здравствени систем у Србији. Према последњим подацима, 57 одсто одраслих има прекомерну тежину, а 24 одсто људи је гојазно.
Прекомерна тежина и гојазност дефинишу се као абнормална или прекомерна акумулација масти која представља ризик по здравље. Индекс телесне масе (БМИ) се израчунава када се телесна маса у килограмима подели са квадратом телесене висине у метрима, а изражава се у у јединицама кг/м2.
Процењује се да ће у Републици Србији до 2030. године бити скоро 3 милиона одраслих особа са вредностима БМИ изнад границе здравих вредности.
„Гојазност је хронична болест коју многи погрешно разумеју. Она је плодно тло за развој бројних савремених болести, од метаболичког синдрома до малигнитета. Гојазност драматично погоршава квалитет живота и смањује очекивано трајање животног века“, објашњава проф. др Едита Стокић, из УКЦ Војводине.
Гојазност није само питање естетике већ је реч о хроничној болести која повећава ризик од развоја озбиљних здравствених компликација као што су: кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2 и неких карцинома.
„Животни век се смањује од 2 до 4 године за оне који имају индекс телесне масе од 30 до 35, док ће особе које имају индекс телесне масе од 40 до 50 живети краће 8 до 10 година. Овај забрињавајући тренд указује на потребу за превентивним мерама и усвајањем иновативних приступа лечењу гојазности, који укључују и промене животних навика савремене медицинске приступе“, нагласила је проф. Стокић.
Стигма због повећане телесне масе је главни проблем са којим се гојазне особе суочавају у свакодневном животу. Заблуде и укорењени стереотипи о гојазности често доводе до предрасуда и дискриминације.
„Гојазност је повезана са значајним психосоцијалним оптерећењем. Многи појединци са прекомерном тежином или гојазношћу се боре са ниским самопоштовањем, смањеним квалитетом живота и негативном сликом сопственог тела. Поред тога, често се сусрећу са предрасудама и стигматизацијом у свом окружењу#, рекла је проф. др Снежана Половина,ендокринолог из УКЦ Србије.
Негативна искуства, лична самопрекорност, срам, неуспешни покушаји да се смањи исцрпљеност могу довести до акумулације менталног стреса и губитка мотивације да траже и добију адекватну медицинску помоћ.
„Смањење стигматизације, разумевање основних психолошких последица гојазности, заједно са добром подршком могу допринети бољим и трајнијим резултатима у лечењу гојазности“, објашњава поф. др Половина.
Већина одраслих који имају вишак килограма покушала је да смањи телесну масу.
„Сама модификација животног стила, промена исхране, вежбање, саветовања, често не доводе до довољног и трајног губитка телесне масе. Најновија студија је показала да је само 6 до 12 одсто њих постигло губитак телесне масе при чему се враћање телесне масе јавља код 18 одсто мушкараца и 27 одсто жена. Наиме, комплексне болести попут гојазности захтевају стручно водење и персонализовани приступ. Код тешких облика гојазности, осим исхране и вежбања, често је неопходно применити фармаколошку терапију или баријатријску хирургију“, наглашава проф. Половина.
Приступ лечењу гојазности значајно се променио последњих година. Како би помогла пацијентима да контролишу своју тежину и побољшају своје опште здравље савремена медицина је дошла до иновативних решења у виду нових лекова и минимално инвазивних хируршких метода.
Гојазност често није само ствар начина живота или избора, већ је 1997. године препозната од стране Светске здравствене организације (СЗО) као хронична релапсирајућа мултифакторска болест која захтева свеобухватан третман, са МКБ-10 кодом Е66.
Због свега наведеног, гојазност захтева мултидисциплинарни приступ који укључује лекаре, нутриционисте, психологе и друге стручњаке.
„Савремена медицина пружа пацијентима не само ефикасану терапију, већ и подршку која узима у обзир психолошке и социјалне аспекте ове болести. Пацијенте који живе са гојазношћу треба охрабрити да се консултују са здравственим радницима како би добили одговарајућу дијагнозу и тачне, персонализоване информације о свом здравственом стању, те модалитетима лечења и појашњење било каквих недоумица, тиме осигуравајући доношење проверених и заједничких одлука о свом лечењу“, истиче је проф. Стокић.
Процењује се да у свету пет милиона одраслих људи сваке године изгуби живот због здравствених стања повезаних са прекомерном тежином и гојазношћу, од којих скоро четири милиона је повезано са хроничним незаразним болестима.
Данас
