Душан Узелац: Затварање банкарских филијала у малим срединама није последица бољег система, већ логике профита у којој нема места за човека, старије, нити локалну заједницу.
Један од најупечатљивијих примера долази из Димитровграда, где је најављен престанак рада последње и једине банке у граду, односно експозитуре ОТП банке, након чега ће грађани имати отежану економску ситуацију у том граду.
Вест о затварању изазвала је забринутост и панику међу становницима градског насеља, који се питају како ће убудуће подизати пензије, уплаћивати рачуне, добијати кредите или обављати друге основне финансијске послове.
За многе од њих, нарочито старије, одлазак у најближи већи град представља логистички и финансијски проблем. Ово није само питање банке, већ опстанка града. Банке затварање филијала најчешће правдају смањењем трошкова и преласком на дигитално пословање.
– Технологија новца је од средства размене постала средство контроле. Под изговором дигиталног напретка грађанима се одузима избор, а оно што је некада било чудо, да новац буде доступан свима, данас постаје казна за оне који не могу или не желе да се уклопе у дигитални модел. Затварање банкарских филијала у малим срединама није последица бољег система, већ логике профита у којој нема места за човека, старије, нити локалну заједницу. Када банка нестане из града, не нестаје само услуга, нестаје право на једноставан и доступан новац – објашњава Душан Узелац, уредник портала Каматица.
Међутим, у срединама где је дигитална писменост ниска, таква стратегија оставља велики број људи практично искљученим из финансијског система.
На шири контекст оваквих одлука указује и финансијски аналитичар, директор и оснивач ББС Цапитал Инвестмент Гроуп Владимир Васић, који истиче да гашење филијала банака у мањим местима није изолован случај, већ део ширег тренда дигитализације банкарства и оптимизације трошкова.
Према његовим речима, банке рационализују мрежу пословница тамо где је промет мали, а дигитални канали доминантни, али то за грађане у мањим срединама има реалне последице.
– Када нестане физичка експозитура, алтернативе формално постоје, односно мобилно и електронско банкарство, банкомати, поштанске услуге, агент-банкарство, као и мобилне банке. Међутим, њихова доступност није једнака за све. Најугроженија категорија су старији грађани, социјално осетљиве групе и дигитално неписмени, за које дигиталне услуге често нису реална замена за физички контакт са банком. За њих банка није само трансакциони сервис, већ место поверења, сигурности и помоћи – наглашава Васић.
Он упозорава да без системског приступа финансијској едукацији, локалних сервисних тачака и подршке кроз пошту или општинске центре, затварање филијала води ка финансијској искључености, а не модернизацији.
– Дигитализација је неминовна, али мора бити инклузивна. Банкарство које искључује део становништва не може се назвати развојем, то је само премештање трошкова са система на грађане. Ако желимо модерно банкарство, оно мора бити доступно свима, а не само дигитално писменима, младима и урбаним срединама, већ и старијима, руралним подручјима и социјално осетљивим групама – закључује Васић.
Економске последице оваквих одлука и могуће решење коментарисао је и професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, који истиче да је повлачење банака из мањих средина озбиљан сигнал проблема у развојним политикама државе.
– Не постоји механизам којим би се могло утицати на банке које послују искључиво по комерцијалним принципима, јер оне своје одлуке доносе на основу сопственог профита и тржишних интереса. Управо због таквог положаја, одговорност се премешта на државу. Као друштвено одговоран актер, држава би, у сарадњи са Поштанском штедионицом, морала да “попуни празнину“ насталу гашењем банкарских филијала у мањим срединама, што не би захтевало велика финансијска издвајања. Такође, постоји могућност субвенционисања и других банака, како би се очувала основна финансијска инфраструктура, обезбедила стабилност у локалним заједницама и спречило даље исељавање становништва услед погоршаних животних услова – закључује професор Савић.
Док се чека реакција надлежних институција и евентуално решење за Димитровград, грађани страхују да је затварање банке још један корак ка потпуној маргинализацији малих општина у Србији.
Забрањено преузимање дела или читавог текста, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама услова коришћења портала каматица.цом и Законом о јавном информисању и медијима.
Каматица
