Судећи по прелиминарним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији се прошле године родило најмање беба у последњих пет година.
У Србији је прошле године рођено 58.445 беба, показују прелиминарни подаци РЗС-а. То је за 3,1 одсто мање него у истом периоду 2024, али и најмање у последњих пет година.
Како је објавио РЗС, у периоду од јануара до децембра 2025, број живорођених био је 58.445. У односу на исти период претходне године, када је број живорођених износио 60.311, забележен је пад од 1.866, илити 3,1 одсто.
Годину дана раније, 2024, број живорођених био је 60.311, а у односу на исти период 2023, то је пад од 0,8 одсто, илити 502 рођене бебе. Дакле, током 2023. године, у Србији је рођено укупно 60.813 беба, што је у поређењу са 2022. годином мање за 1.437 живорођених, илити 2,3 одсто.
У периоду од јануара до децембра 2022. године, број живорођених износио је 62.250. То је уједно последња година у којој је забележен раст броја новорођенчади. Наиме, 2021. године, број живорођених износио је 62.062, што значи да је забележен раст од 188 беба, односно 0,3 одсто. То је такође нешто више него у истом периоду 2020.
Коначно, у 2020. години, број живорођених износио је 61.693, што је мање у односу на 2019, када је укупно рођено 63.484 деце. У том периоду забележен је пад од 1.791 живорођеног, односно 2,8 одсто.
Треба нагласити да су последњи подаци које је РЗС објавио, за 2025, прелиминарни. Самим тим, и сва поређења које РЗС ради о порасту или паду рођене деце, заснована су на ранијим прелиминарним резултатима. Такође, коначни резултати увек су нешто виши него прелиминарни, односно живорођене деце увек буде више у коначним резултатима. Примера ради, прелиминарни извештај за 2024. показује да је било 60.311 рођених беба, док коначни извештај пиказује 60.845.
Када се погледају коначни резултати, иако је прошле године у апсолутним бројевима рођено најмање деце, процентуално највећи пад десио се између 2019. и 2020. године, када је рођено 4,2 одсто мање деце. Ипак, чак и када се посматрају прелиминарни резултати, 2025. је била најлошија након 2020. године.
Иначе, како су из РЗС-а појаснили за Нову економију, прелиминарни резултати добијају се на основу “уписа чињенице рођења и смрти у матичне књиге рођених и умрлих у општини у којој се догађај десио”, док се коначни резултати објављују 1. јула за претходну годину.
“Разлике у броју живорођених и умрлих између претходних и коначних резултата објашњавају се накнадним уписима у матичне књиге рођених и умрлих, који у тренутку статистичког објављивања, из оправданих разлога, нису били обухваћени (пријаве са закашњењем на месечном или годишњем нивоу, као и исправке погрешно евидентираних података у складу са концептом уобичајеног становништва и сл.). Претходни резултати објављују се раније, убрзо након завршетка одређеног периода (месеца). Они се користе за брзу информацију и праћење трендова, али нису коначни. Коначни резултати објављују се касније, након детаљне обраде и логичке контроле података, и укључују све накнадно пристигле обрасце. Користе се за анализе, планирање политика, као и за званичне публикације и истраживања”, кажу из РЗС-а.
Морталитет у паду
Број умрлих, с друге стране, био је већи претходних година. То је, међутим, очекивано, имајући у виду пандемију корона вируса.
Што се тиче прошле године, поново периода од јануара до децембра, број умрлих износио је 94.831, у поређењу са истим периодом 2024, забележен је пад од 3,3 одсто.
Потом, како је број умрлих од јануара до децембра 2024. био 98.041, тада је забележен благи раст. Тако је у 2024. број умрлих порастао за 943, односно један одсто, у односу на исти период 2023. године, када је број умрлих износио 97.098. Ипак, те 2023. године забележен је значајан пад у броју умрлих. Прецизније, број умрлих у 2023, од јануара до децембра био је за 13.741, односно 12,4 одсто мањи него 2022.
Даље, од јануара до децембра 2022, број умрлих износио је 110.839 и у односу на исти период 2021, забележен је пад од 18,4 одсто. То је, уједно, била прва година након проглашења пандемије корона вируса, да је број умрлих у Србији, према званичним подацима, пао. Наиме, број умрлих у истом периоду 2021. износио је 135.901.
У односу на 2020, годину у којој је у Србији била проглашена епидемија ковида 19, када је број умрлих био 114.954, у 2021. је забележен раст од 20.947 или за 18,2 одсто.
Коначно, број умрлих у периоду од јануара до децембра 2020. године износио је 114.954 и, у односу на исти период претходне године, када је број умрлих био 100.963, забележен је раст од 13.991 или 13,9 одсто.
У Србији ће 2052. живети 1,4 милиона људи мање него данас
Нова економија већ је писала да ће, уколико се актуелни демографски трендови наставе, Србија до 2052. године имати готово 1,4 милиона становника мање него данас. Наиме, пројекције РЗС-а су да ће број становника у 2052. години пасти на 5,22 милиона.
У готово свим категоријама становништва, посматрано по годинама, од младих људи до пензионера, биће забележен пад броја становника, показују пројекције. Укупан број становника ће са нешто више од 6,5 милиона, колико се процењује да их је било у 2024, пасти на 5,22 милиона у 2052. години. То је пад од 1,36 милиона.
С друге стране, једине категорије становништва у којима се очекује пораст јесу оне најстарије групе. Конкретно, према пројекцијама, број становника између 80. и 84. године живота порашће са 248.000 на 270.000 у периоду између 2032. и 2052. Такође, у истом временском оквиру, број грађана старијих од 85 година могао би да порасте са око 81.000 на 112.000. Већ сада, становника ових узраста је мање него што се очекује 2032, што значи да је пројектован континуирани раст најстаријих група грађана.
Нова Економија
