Модна креаторка и организаторка домаће радиности, Добрила Смиљанић, је умрла у 91. години. Остаће упамћена по ручно плетеним вуненим одевним предметима из села златиборског села Сирогојно који су постали препознатљиви у целом свету. Сматра се кључном особом у развоју чувеног бренда „Сирогојно џемпери“ и у очувању традиционалне занатске вештине плетења у овом крају. Сахрана је у недељу, 8. марта, у 13 часова у Сирогојну.
Рани живот и образовање
Добрила Смиљанић рођена је 5. септембра 1935. године у селу Радобуђа код Ариља у породици земљорадника. Школовала се у Ужицу и Београду, где је стекла економско образовање. Још у детињству била је окружена народним рукотворинама и плетењем, што је касније значајно утицало на њен рад и интересовање за традиционалне занате.
Покретање производње у Сирогојну
Почетком шездесетих година XX века долази у Сирогојно, где се укључује у организовање женске домаће радиности. Године 1962. у оквиру земљорадничке задруге покреће производњу ручно плетених одевних предмета и окупља жене из села и околних места које су имале вештину плетења.
Смиљанићева је осмишљавала моделе и мотиве, а плетиље су по њеним нацртима израђивале џемпере, јакне и друге одевне комаде од квалитетне вуне. Овај пројекат омогућио је многим женама на Златибору да стекну додатне приходе и задрже традиционалну занатску вештину.
Светски успех „Сирогојно“ џемпера
Под њеним вођством настаје бренд „Сирогојно Стyле“, познат по ручно плетеним вуненим џемперима са мотивима златиборске природе и народног орнамента. Ови комади брзо су постали популарни и у Југославији и у свету, а носиле су их бројне познате личности, међу којима и Елизабетх ИИ, Нанцy Реаган и Јованка Броз.
Колекције из Сирогојна представљане су на модним пистама и продавале су се чак и у престижним светским модним центрима, попут њујоршке Пете авеније.
Значај и наслеђе
Добрила Смиљанић је својим радом спојила традиционално српско наслеђе и савремени модни дизајн, претварајући локалну домаћу радиност у међународно препознатљив модни бренд. Њена иницијатива омогућила је запошљавање великог броја жена на Златибору и очувала аутентичну културну традицију тог краја.
Сећање на њен рад данас се чува у Музеју плетиља у Сирогојну, где су представљене фотографије, документи и модели чувених вунених одевних комада.
Извор: Златиборске вести