Српска православна црква данас слави Светог Василија Великог, илти Мали Божи, а данас је и Обрезање господње. У црквеном календару овај дан је означен црвеним словом. Слави се и српска Нова година, а многи Срби данас славе Василија као крсну славу.
Свети Василије Велики архиепископ Кесаријски рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена.
Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, касније цар одступник.
У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој живот када је напунио 50.
Као велики поборник Православља, пун моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје – Василије се пунозаслужно назива Великим.
У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике.
Обичаји
За овај дан везују се многи обичаји, а у неким крајевима се понављају они који су везани за Божић. На Мали Божић, наиме, поново се уноси бадњак, опет долази положајник, а на трпези би требало да буде глава божићне печенице која се чува до тог дана. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака.
У Војводини, у појединим местима, до данас се задржао обичај да се на раскршћима пале ватре. Верује се да има чистилачко дејство, и улогу јачања Сунчеве светлости и топлоте.
Из истих разлога су у Херцеговини остатке бадњака од Божића спаљивали на Мали Божић.
Данас се меси василица
Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан хлеб „василица“, у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена – за здравље, и метални новчић као симбол богатства и среће.
Срби верују и да би на Мали Божић требало избегавати свађе, јер, ако Нову годину тако почнемо, свађаћемо се целе године.
14. јануар требало би дочекати будан.
У неким крајевима, у том бдењу многе девојке би гатале да ли ће се те године и за кога удати. Посебно је занимљиво гатање девојака у Босни. Оне се пре сванућа пењу на таван, затим баце своју обућу кроз врата напоље, па ако обућа, кад падне, буде усмерена од куће – знак је да ће у том правцу удати.
У неким крајевима се веровало да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.
Сачувана су многобројна дела Василија Великог, Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска, као и служба, названа по његовом имену, која се служи 10 пута у години, и то – 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу.
