Србија је у врху по броју малолетничких прекида трудноћа и по броју малолетних породиља у региону. Доктор Зоран Станковић, специјалиста гинекологије и стручњак када је реч о адолесцентским трудноћама наводи да до 16. године деца не могу да самостално одлучују о наставку трудноће, као и да родитељи углавном подржавају њен прекид. Ипак, девојчице неретко прекасно кажу родитељима да су у другом стању, када је већ касно да се по закону прекине трудноћа.
Малолетничке трудноће су глобални проблем, а СЗО је 1994. у Каиру изнела препоруку да пре 18. године не би требало планирати трудноћу због физичких, психолошких и духовних аспеката, подсећа др Зоран Станковић.
Девојчице од 16. године саме одлучују да ли желе да роде, а пре тога одлука је на родитељима. Станковић наводи да се родитељи углавном одлучују за прекид трудноће.
“Ту имамо две различите ситуације, када деца поделе то с родитељима у првим недељама трудноће и родитељи на време дођу како би се нашло безбедно решење, али има деце која су уплашена, то крију и не поделе са родитељима на време, сачекају 10, 12. недељу и онда када постаје компликовано и законски недозвољено прекинути трудноћу, тек онда поделе информацију“, рекао је др Станковић.
Напомиње и да је проблем рано ступање у сексуалне односе, као и да из здравствених разлога девојчице не би требало да ступе у сексуалне односе до две године од добијања менструације. У случају да у том периоду дође до трудноће могу настати и посебне компликације.
Малолетничке трудноће не оптерећују само појединца и његову породицу, већ и здравствени систем. Код непланираних трудноћа мање се пажње посвећује деци и чешће код деце долази до повреда које захтевају интервенцију хирурга, навео је др Станковић.
РТС
