ВЕЛИКИ УТОРАК (грч: Μεγάλη Τρίτη), уторак Страсне (Страдалне) седмице; својом службом посвећеном јеванђелском казивању ο десет девојака, Црква учи Хришћане да буду увек спремни, попут пет мудрих девојака да Христа, небеског Женика, дочекају и сретну, не само целомудреношћу, већ и добрим делима (јелејем, који се спомиње у одељку који се чита тог дана на Пређеосвећеној Литургији),јер за спасење није довољна само девственост већ и дела хришћанског милосрђа. Поред ове приче, читају се још и друге две: ο талантима и ο Страшном Суду. Песме за службу овога дана написали су Роман Слаткопевац, Косма Мајумски и Св. Андреј Критски.
Главна особеност часова овог дана, као и претодног и наредног, је у томе што се на њима прочита читаво Четверојеванђеље, и то тако што се Јеванђеље по Матеју прочита из два пута, Јеванђеље по Марку такође из два пута, Јеванђеље по Луки из три пута и Јеванђеље по Јовану из два пута, али само до почетка описа страдања Исуса Христа, тј. до речи: „Сада се прослави Син Човечији..“ На тај начин током ова три дана (понедељак, уторак, среда) на свакоме од три часа – трећем, петом и деветом, бива по једно читање, што је укупно девет читања.
Код куће, дан се иначе проводи у миру и молитвама. Раде се само најнужнији послови. Ништа се не прославља и избегавају се сва весеља. Дан протиче у исчекивању догађаја који су коначно остварење Господњег плана за спасење човека.
Извор: www.pravoslavlje.net
