Српска православна црква и верници обележавају празник посвећен цариградском архиепископу из IV века, једном од најобразованијих и најзначајнијих хришћанских светитеља.
Свети Григорије Богослов и пре крштења и потпуног посвећења црквеном животу био је познат као изузетно учен и мудар човек. Школовао се у Атини, где је учио заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником.
Оставио је богато писано наслеђе, а најпознатија су његова дела из области богословља, по којима је и добио надимак Богослов. Током службе као архиепископ у Цариграду снажно је иступао против јереси, а нарочиту славу стекле су његове „Беседе о Светој Тројици“.
По напуштању архиепископске дужности, Свети Григорије се повукао из Цариграда и остатак живота провео у тишини, молитви и писању књига које се и данас проучавају. Иако крхког здравља, доживео је дубоку старост и упокојио се у осамдесетој години. Његове мошти пренете су у Рим, док се глава чува у Успенском сабору у Москви.
Због свог изузетног знања, у појединим крајевима Србије Свети Григорије Богослов сматра се заштитником мудрих и учених људи. Народно предање каже да ђаци који имају тешкоће у учењу на овај дан треба пажљиво да понове градиво и потом се помоле светитељу, јер се верује да ће тако стечено знање остати трајно и донети добар успех.
Молитва:
„Пастирска свирало богословља твога и трубо победе красноречја, јер из дубине духа нађена, принесе се доброти гласа твога; зато моли Христа Бога, оче Григорије, да спасе душе наше.“
На Сабору 381. године, када је дошло до расправе око његовог избора за архиепископа, Свети Григорије се сам повукао, рекавши: „Не могу нам одузети Бога они који нас лишавају престола.“
Дневник
