Уместо да умири јавност, саопштење Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) о стању заштитног омотача у Чернобиљу изазвало је, заправо, већу забринутост – посебно због тога што се ова институција не оглашава често. СРБАТОМ је данас реаговао на објаву Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) да заштитна структура нуклеарне електране Чернобиљ у Украјини „не може да испуни сигурносну функцију“ због штете проузроковане нападом дрона још у фебрурару ове године. Директорат је навео да у Србији није регистрован повећан ниво радиоактивности ни сада, а ни у фебруару 2025. године посе напада. Научни новинар Слободан Бубњевић објашњава за Инсајдер да није први пут да ИАЕА излази у јавност са оваквим саопштењем, те да је реактор под контролом и надзором агенције, што значи да „нема ризика ни за непосредну околину, а камоли за удаљене земље попут Србије“.
„Реч је о ко зна ком по реду саопштењу које је издала Међународна агенција за атомску енергију која се односи на ситуацију у Украјини, где је поред других проблема које они ипак сматрају ургентним везаних за електроснабдавање нуклеарних објеката у Украјини, наведено како заправо тај велики заштитни омотач, нови, није у добром стању и дугорочно мора да се размишља о његовим репарацијама“, каже Бубњевић.
Подсетимо, ИАЕА је јутрос саопштила да безбедносни штит изнад нуклеарног реактора у Чернобиљу, који је у фебруару погођен дроном, више не може да обавља своју примарну функцију блокирања радијације.
Нешто касније у току дана саопштење је стигло и од Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) у коме се наводи да нема повећања нивоа радиоактивности на територији Србије, као и да ће СРБАТОМ континуирано пратити ситуацију, те „ако буде било званичних информација о том догађају, јавност ће о њима бити благовремено обавештена“.
„С једне стране јесте похвално да наше институције кажу када опасности нема, али с друге стране мало је трапаво написано саопштење“, оцењује Бубњевић.
Проблем је, како каже , што је саопштење о теми о којој грађани иначе „не размишљају“ довело до тога да се људи сада брину.
„Скренуло је пажњу на то саопштење Међународне агенције за атомску енергију на који вероватно већина грађана не би ни обратила пажњу, да није било ове домаће реакције. Наш директорат није баш најбоље објаснио на какав се омотач то односи и да су заправо они објавили оно мерење које је у Србији могуће извести, а то се односи на гама зрачења“, каже Бубњевић.
Он објашњава да када је реч о отвору у омотачу, релевантније би било говорити о опасности „од алфа и бета честица, а не о гама зрачењу“, јер омотач и даље пружа заштиту од повећане емисије гама зрачења.
„Наши то нити мере, нити има смисла да мере алфа и бета честице, јер се ми заправо налазимо хиљадама километара далеко, а такве честице не би могле ни да стигну. Уместо да умири духове, саопштење је без икаквог разлога заправо забринуло грађане“, додаје он.
Има ли стварног ризика?
Бубњевић истиче да тренутно „апсолутно нема никаквог ризика за грађане Србије“ од опасности из Чернобиља. Наводи да чак и у случају пожара или евентуалне емисије заробљених радионуклида из реактора, ситуација не би била ни близу катастрофе која се догодила у априлу 1986. године.
„Фокус је на томе да се спроведу безбедносне процедуре да не дође ни до какве опасности по људе, али заправо те никакве опасности у овом тренутку нема“, закључује Бубњевић.
Бубњевић ипак истиче да треба похвалити Дирекцију што реагује и мери радијацију. Како каже, то јеурађено и пре три месеца када се догодио инцидент у бугарском Козлодују, када су такође објавили да нема повећаних емисија радијације.
Од чега штити омотач око Чернобиља?
Научни новинар Слободан Бубњевић подсећа да је 2016. године коначно завршена конструкција огромног заштитног омотача око реактора четири у Чернобиљу, захваљујући међународним напорима.
Како је навео, овај омотач је требало да трајно разреши све безбедносне ризике који се односе на ту локацију.
„Он је вршио три различите функције. Прво, штитио је од било каквог цурења радиоактивних материјала – различитих радионуклида који би евентуално у случају неког новог инцидента или специјалних околности могли да изађу у атмосферу. Омогућавао је заштиту од гама зрачења самом чињеницом да је то огромна конструкција изнад реактора. Трећа функција била је заштита од атмосферских падавина како не би долазило до корозије на самом реактору који се налази испод њега“, објашњава Бубњевић.
Како каже, испоставило се да је у фебруару ове године „озбиљно оштећен“ и сада се континуирано прати, али „јасно је да ће морати да се поправља“.
Фото: freepik
Извор: Инсајдер/Аутор: Ана Ђурић
