Бајина Башта – У циљу очувања срског националног писма, захваљујући посвећеној ангажованости појединица Бајина Башта и Србија добиће свој први Музеј Ћирилице и то у Рачи, у близини истоимене светиње у којој је радила преписивачка школа.
На седници Националног савета за културу која је одржана у Београду предстваљена је идеја да се Музеј ћирилице у Рачи оснује као државна институција. Предлог је образложио члан Савета и директор регионалног Историјског архива Ужице Жељко Марковић и представници Општине Бајина Башта Синиша Спасојевић и Милош Јелисавчић који су изнели шта је све у овом граду урађено на плану заштите ћирилице, зашто има доста разлога да будући музеј посвећен српском писму буде баш у Рачи и који су члановима Савета представили пројекат будућег музеја.
„Планирани музеј треало би да буде државна иснтитуција имајући у виду значај свега онога чиме ће се бавити и ком циљу ће допринети. Стога је важно да буде обезбеђен континуиран рад једне овакве институције“, нагласио је Жељко Марковић директор регионалнох Архива у Ужицу.
Поред изузетно похвалних речи од чланова Савета за све што је већ урађено у Бајиној Башти академик Злата Бојовић из Српске академије наука и уметности – Одељење језика и књижевности је веома надахнуто говорила о значају Рачанске преписивачке школе за опстанак наше писмености и бројних дела која су сачувана у препису монаха Рачана.
Др Исидора Бјелаковић из Матице Српске је подржала све оно што се ради на очувању ћирилице у Бајиној Башти и предложила да та установа са Општином Бајина Башта потпише уговор о сарадњи. Исто је предложио и директор Народне бибилотеке Србије др Владимир Пиштало наводећи да ће и ова установа својим капацитетима помоћи да се у Бајиној Башти формира Музеј ћирилице. Представници Општине Бајина Башта су прихватили предлоге ових националних културних институција које много могу допринети да Музеј ћирилице заживи у пуном капацитету.
Национални савет за културу је стручно саветодавно тело и улога му је стално осигуравање стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе. Председник Националног савета за културу је Зоран Вапа, са листе предлога кандидата коју предлаже Републички завод за заштиту споменика културе, а чланови су Жељко Марковић са листе предлога кандидата коју предлаже Државни архив Србије, Горан Васић (Народни музеј Србије), др Владимир Пиштало (Народна библиотека Србије), Небојша Кундачина (Народно позориште у Београду), др Невена Даковић (Југословенска кинотека), академик Иван Јевтић (САНУ), академик Злата Бојовић (САНУ), др Исидора Бјелаковић (Матица српска), Андраш Урбан и др Сузана Кујунџић Остојић с листе националних савета националних мањина.
Фото: РИНА
ГЗС/РИНА
