Општина Касандра упозорила је у уторак да се вода из чесме не користи за пиће, кување и прање зуба, након што је откривена микробиолошка контаминација у узорку воде за пиће из водоводне мреже Сивири.
Како је наведено, забрана ће важити док се не обаве све потребне провере, преноси Халкидики њуз.
Контаминацију је открио Директорат за јавно здравље и социјалну заштиту Регионалне јединице Халкидикија, према којем су током микробиолошког испитивања узорка воде за пиће откривени микробиолошки параметри који, како је навео надлежни здравствени орган, могу да представљају ризик по јавно здравље.
Општина Касандра позвала је становнике да користе флаширану и адекватно прокувану воду.
Све више људи радо пије воду из чесме и не жели да одустане од те навике на одмору, али нису сигурни да ли је она безбедна за пиће.
Ипак, пре него што сипате себи чашу воде из славине, на пример у Грчкој, сазнајте да ли је она безбедна за конзумацију. Док је у великим градовима, као што су Атина или Солун, вода обично добра за пиће, у мањим местима то уопште не мора да буде тако.
Да ли у Грчкој можете да пијете воду са чесме
Вода у Грчкој са чесме често је погодна за пиће, али безбедност и комфор њеног коришћења зависе од региона. Најједноставније речено, на копну и у великим градовима ситуација је обично боља него на појединим острвима. Стога се не може дати један одговор „да“ или „не“ за целу земљу. Значај имају изворске воде, локални водовод, стање инфраструктуре, а понекад и инсталације у конкретном хотелу или апартману. За вас је важно и то што укус воде не говори увек о томе да ли је она здравствено безбедна.
Атина и Солун без веће бриге
У Атини и Солуну вода за пиће са чесме се генерално сматра безбедном за пиће, прање зуба и кување. Управо у великим градовима најчешће можете да користите „чесмовачу“ без веће бриге, а услови су обично предвидљивији него у местима која су под великим притиском сезонског туризма.
Како наводи „Олyмпиан Wатер Тестинг“, у многим деловима Грчке, нарочито у већим градовима, вода из славине испуњава стандарде квалитета пијаће воде. Слично томе, сервис Тап Сафе процењује да је у Атини вода са чесме по правилу безбедна за пиће.
То ипак не значи да ће свака вода у свакој згради имати подједнако добар укус. Чак и у великом граду важну улогу игра стање инсталација у хотелу или апартману. Ако вода има необичан мирис, замућена је или особље саветује да се не пије, боље је да то схватите као сигнал за опрез.
Будите опрезни на грчким острвима
На појединим грчким острвима вода са чесме може бити лошијег квалитета, чак и ако је формално дозвољена за употребу. Често има сланкаст, хлорисан или веома минералан укус, а у неким местима се користи десалинизација морске воде.
Ипак, не треба сва острва да сврставате у исту категорију. Ситуација зависи од конкретног острва, места, хотела и стања локалне мреже. Европска комисија је, на пример, подржала пројекат инсталације за десалинизацију на острву Ираклија, што показује да су на делу грчких острва таква решења заиста део локалног система водоснабдевавања.
У пракси је најбоље да не претпостављате да ће ситуација на Санторинију, Миконосу, Наксосу, Родосу или било ком другом острву бити идентична оној у Атини. Током великог прилива туриста, локални водоводни системи бивају оптерећенији, па је најсигурније да проверите препоруке на лицу места.
Како да знате да ли је вода са чесме у Грчкој за пиће
Слан, хлорисан или изразито минералан укус не мора да значи да вода није безбедна. Према смерницама Светске здравствене организације о квалитету пијаће воде, укус, мирис и изглед су првенствено карактеристике прихватљивости, а не директан доказ микробиолошке безбедности.
Ово је важна разлика, јер микробиолошка безбедност и комфор пијења нису исто. Вода може бити санитарно исправна, а да ипак изазове нелагодност код неких особа, нарочито код мале деце, старијих и особа са осетљивим стомаком које лошије реагују на промену минерализације, врућину или другачију исхрану.
С друге стране, неутралан укус такође није гаранција квалитета. Зато је при процени воде боље да се ослоните на локалне препоруке и услове у датом објекту, него само на сопствени утисак након првог гутљаја.