Ако би грађани Србије данас кренули у паници да подижу штедњу из банака као у кризи 2008. године кад су повукли милијарду евра, или чак и много више од тога, банкарски сектор би остао ликвидан, показује анализа Народне банке Србије у Годишњем извештају о стабилности финансијског система у 2022. години.
Депозити које грађани и привреда држе у банкама у Србији основни су извор финансирања банка.
Народна банка је направила анализу уз помоћ стрес- -тестова ликвидности како би утврдила да ли би у случају наступања сличног или снажнијег шока него 2008. године банкарски сектор могао да настави с нормалним пословањем.
Сценарио „већ виђено” – претпоставља повлачење депозита у износу од око 439 млрд динара (11% укупних депозита) као у случају повлачења депозита у периоду септембар 2008 – јануар 2009;
Сценарио „преливање ризика” – осим повлачења депозита у октобру 2008. године, претпоставља и одсуство подршке матица због међународне банкарске кризе, чиме се укупно повлачење депозита повећава на око 609 млрд динара (15% укупних депозита);
„Најгори сценарио” – претпоставља двоструко већи шок од оног који се десио у октобру 2008, односно повлачење депозита у износу од око 866 млрд динара (21% укупних депозита).
Према сценарију „већ виђено”, као и у случају реализације сценарија „преливање ризика”, показатељ ликвидности се ни код једне банке не би нашао испод регулаторног минимума.
У случају „најгорег сценарија”, који подразумева велики шок, пад показатеља ликвидности испод регулаторног минимума имала би банка на коју се односи 2,8% укупне билансне активе банкарског сектора. Остале банке би се нашле у сигурној зони.
Ако се претпостави да би се из банака повукло према сценарију „већ виђено“ (током финансијске кризе 2008. године), показатељ ликвидности банкарског сектора спустио би се на 1,5 са 2,2 (месечни показатељ) колико је износио на крају прошле године, оцењује се у Извештају Народне банке Србије (НБС).
Под претпоставком да се из банака повуче 33,7 одсто укупних депозита показатељ ликвидности спустио би се на један колико је и прописани минимум.
Како се наводи у анализи, банкарски сектор у Србији, према резултатима стрес тестова, може да издржи 11 радних дана у условима дневног повлачења депозита по умереном сценарију, односно шест радних дана по најгорем сценарију кад би се повукло око 866 милијарди динара.
КАМАТЕ СЕ ГОДИНАМА ТОПИЛЕ, ДЕПОЗИТИ ИПАК РАСЛИ
У случају изненадног повлачења штедње из банака, препорука ММФ-а за опстанак банке због повлачења депозита обухвата период од пет радних дана. Сматра се да ће банка после овог периода имати довољно времена за консолидацију пословања.
Укупна штедња грађана и провреде на крају августа прошле године износила је око 14 милијарди евра.
Нагло повлачење депозита крајем 2008. године услед светске финансијске кризе и последице привременог губитка поверења у матичне европске банке које
послују у Србији указује на значај праћења овог ризика, указује НБС.
Подсећања ради, 2008. године са почетком светске финансијске кризе грађани су панично повлачили депозите из домаћих банака плашећи се да не изгубе уштеђевину, тако је само за шест недеља из банака повучено више од милијарду евра штедње.
Према подацима НБС (Годишњи извештај о финанијској стабилности у 2012. години) у октобру 2008. године укупно је повучено 1,3 милијарде евра депозита или 10,4 одсто укупних депозита банкарског сектора.
Након тога је Влада Србије одлучила да повећа износ осигураних депозита на 50.000 евра, како би грађани стекли поверење у стабилност банкраског сектора.
Нова економија је раније писала да су укупни осигурани депозити у Србији износили 25,3 милијарде евра (грађани и привреда), крајем трећег квартала прошле године, саопштила је Агенција за осигурање депозита.
Укупан износ осигураних депозита је чак троструко већи него 2008. године.
Укупна средства на рачунима грађана, предузетника и микро, малих и средњих правних лица у последњих 14 година у просеку су расла за 10 одсто годишње.
Две трећине свих осигураних депозита чине депозити грађана. Депозите положене код банака чини штедња становништва, привреде, јавних предузећа, немонетарног сектора.
Извор: Нова економија