Ово је вероватно најчешће питање на крају године или на разговору за посао. Неки послодавци запослене награђују божићницама, други 13. платама, трећи разним наградама. Висина бонуса јако зависи и од пореза. Блоомберг Адриа је проверао у којим државама у региону су најиздашнији.
Иако 13. плата или бонус на крају године није законски дефинисан ни у једној земљи у региону – неки предлози су се појавили у Словенији – компаније се све чешће одлучују за овакво награђивање својих запослених. Не само због недостатака радне снаге и смањења флуктуације, овакво награђивање такође може да буде изврстан алат за њихову мотивацију. Велика препрека у томе су различити системи опорезивања.
У Словенији је награда за пословну успешност ослобођена пореза на доходак до висине просечне плате – она је у септембру износила 2.174,7 евра бруто (последњи подаци). Божичница је до тог износа ослобођена пореза на доходак, али не и доприноса. Додатна награда припада радницима у складу са колективним уговором или ако је то послодавац прописао интерним актом друштва. У неким случајевима исплата зависи и од личног успеха, као и од успешности пословања предузећа.
Док већина словеначких послодаваца исплаћује додатке на крају године, српски послодавци често наводе да се због високог опорезивања не одлучују на исплату тзв. 13. плате. С пореског становишта, награда или бонус третирају се као редовна плата на коју се плаћају порези и доприноси. Нешто је порески повољнија исплата накнаде у вишем износу од месечне основице доприноса, која у 2023. години износи 500 хиљада динара (4.270 евра). Важи ли правило да што је већи бонус, то је нижа укупна пореска стопа опорезивања бонуса. Национална статистика за Србију показује да се бонуси редовно исплаћују. То је видљиво из података о исплати просечне плате за децембар прошле године, која је досегла 718 евра нето и била седам одсто већа од плате за новембар.
У Хрватској послодавац може запосленима неопорезиво да исплати до 663,62 евра годишње у виду посебних награда (регрес за годишњи одмор, божићница, ускрсница и сл.). Ако примања на основу свих повремених награда прелазе наведени неопорезиви износ, оне се сматрају редовном платом и због тога се такође опорезују.
У Босни и Херцеговини (БиХ) важе другачији прописи за исплату и опорезивање додатака на плату као што су бонус, награда, регрес, божићница и 13. плата. И док послодавци у Федерацији БиХ исплаћују неопорезиве накнаде попут регреса, предузећа у Републици Српској радије повећавају децембарску плату него 13. плату јер се на те накнаде плаћају порези и доприноси на пуни износ.
„Проблем је сива економија. Неки послодавци раднике награђују одређеним износом ‘у коверти’. То ствара нелојалну конкуренцију. Пре свега било би потребно изједначити послодавце, а затим склопити споразум о регулисању 13. плате“, наглашава Саша Тривић, председник Савеза удружења послодаваца Републике Српске. Иначе, све што се зове плата, па тако и 13. плата, опорезиво је као и свака друга плата у години, а то важи и за исплате бонуса. У БиХ тек мало компанија може да исплати 13. плату, оцењује наш саговорник.
У Северној Македонији се божићница не исплаћује. Тамо Божић, као и у Србији, славе 7. јануара, па тако назвати бонусе не би имало смисла. Уместо божићнице, компаније исплаћују 13. плату, а њена исплата је регулисана законом о раду, али се на ту исплату плаћају доприноси. Висину награде одређује свака компанија самостално, а на њу је прописана стопа пореза од 10 одсто коју су фирме дужне да плате.
Извор: Euronews