Поручује да је велика одговорност на просветним радницима.
Професорка историје из Ужица Ивана Јанковић привлачи пажњу јавности садржајем са свог Инстаграм профила Стазама духа, на ком објављује снимке и фотографије са путовања. Ивана предаје у неколико школа, а својим радом доказује да предмет историја и те како може бити занимљив ђацима, који и сами учествују у креирању материјала за поменуту страницу, као и у самим путовањима.
Јанковић је гостовала у „Раном јутру“ на телевизији „Хепи“ где је говорила о свом раду са децом и другачијем приступу у настави.
„У ери дигитализације, приметила сам да деца највише обраћају пажњу на садржаје који су на друштвеним мрежама. Могу са сигурношћу да тврдим да моји ђаци не деле мишљење да је историја досадан предмет, њима је настава интересантна“, каже Јанковићева на почетку разговора, преноси Србија Данас.
Млада професорка истиче да њен рад обједињује четири љубави.
„Имам ту привилегију да у животу радим оно што волим. Креирала сам профил Стазама духа, где сам објединила своје четири љубави: љубав према историји, љубав према вери, путовањима и љубав према раду са децом – говори професорка Ивана.
Додаје да књиге дају одређено знање, а путовања значајно искуство.
„Већ сам гостовала у неким медијима и углавном је акценат био на томе да посећујемо манастире. Да, посећујемо и манастире, али посећујемо и важна историјска места. Били смо на Мачковом камену, на Церу, наравно, поред свега тога, у Студеници, Жичи… Врло је важно да се доживи то о чему учимо. Деци најјачи утисак остављају светиње које посећујемо“, наводи.
Говорила је и о томе какав однос има са својим ђацима и како реагују на градиво које савладавају на овај уникатан начин.
„Деци је то интересантно. Трудим се да истакнем њихове таленте. Неко лепо глуми, неко лепо пева, неко лепо беседи. Свако истиче оно у чему је добар и воле да се појаве на друштвеној мрежи и да су лепе реакције људи које нас прате. Историја тако престаје да буде досадан предмет и постаје нешто забавно“, додаје.
На питање водитељке да ли сви ученици имају петице, професорка кроз смех истиче да њени ђаци не уче за оцену, већ из задовољства и жеље за знањем.
„Немају све петице. Објективно говорим, имају оцене које заслужују. Најбитније је да не уче за оцену, већ учење им постаје задовољство. Велика је одговорност на нама просветним радницима. Љубав мора бити покретач у раду и тада нема проблема. Деца осећају да их поштујете и да сте им посвећени, те знају то да вам узврате. Имамо однос узајамног поштовања и лепе сарадње. Када се шалимо, шалимо се, а када радимо радимо. Наравно, имамо незаборавна искуства на путовањима о чему сведочи профил чији садржај заједно креирамо“, закључује.
Телеграф.рс
