Србија се последњих година суочава са мањком радне снаге у појединим занимањима из области угоститељства, наставе, транспорта и других делатности, због чега су огласи за ове послове константно и у великом броју актуелни.
Како за Данас кажу из Националне службе за запошљавање, током целе 2023. године у нашој земљи послодавци су исказали већи број потреба за запошљавањем програмера, машинских радника, електротехничара, грађевинских радника, медицинара и економиста.
Када су у питању послови за које је потребан високи ниво квалификација, највећа потражња била је за дипломираним економистима, правницима, инжењерима из области ИТ, инжењерима електротехнике, машинским инжењерима, лекарима са одговарајућим специјализацијама, фармацеутима, стручњацима за финансије, рачуновођама.
Средњи ниво квалификација био је најтраженији за обављање послова продавца, шивача, возача, курира, магационера, конобара, кувара, медицинске сестре, геронтодомаћице, заваривача, тесара и бравара.
Осврћући се на профиле нижих квалификација, из НСЗ кажу да је приметан тренд тражње у области услужних делатности, производње, угоститељства, саобраћаја, трговине и грађевинарства.
Најплаћенији послови су и даље у ИТ индустрији и најчешће плате у овој области крећу се између 230.000 и 350.000 динара, а у зависности од радног искуства и позиције, неретко значајно прелазе поменуте износе.
Као кадар који захтева диплому високог образовања, рачуновође месечно у Србији могу зарадити између 130.000 и 175.000, док су лекари осетно мање плаћени и њихове зараде се крећу до 147.000 динара.
Ако погледамо огласе за послове који захтевају средњи ниво квалификација, плате трговаца крећу се око 60.000 динара, помоћног кувара између 70.000 и 100.000, а рецимо монтажера алу и пвц столарије и до 150.000 динара.
Од занимања која изискују низак ниво квалификација, тренутно је највише актуелих огласа за конобаре и шанкере, и у овој делатности нето плата износи 57.000 и више, а дневница око 2.500 динара. Такође, доста послодаваца тражи касире и продавце, чија би фиксна плата била између 60.000 и 70.000 динара.
Са друге стране, истраживање Инфостуда указује на то да је дефицит и даље највише уочљив међу занатским и ниже квалификованим занимањима, те да је послодавцима најтеже да нађу раднике за позиције месара, механичара, фризера, пекара, металостругара, столара и водоинталатера.
Како појашњавају, до тога долази због незаинтересованости ђака да упишу стучне школе које би их усмериле на поменута занимања, без обзира на то што би могли бити плаћенији него да раде послове који захтевају факултетско образовање.
У прилог томе иде чињеница да аутомеханичар може имати плату и до 180.000, варилац до 200.000, бурек мајстор и преко 200.000, а професионални возач до 300.000 динара.
Насупрот томе, дипломирани економисти неретко зарађују између 70.000 и 150.000, а лекари специјалисти до 147.000 динара.
То потврђује и представник Уније пекара Србије Зоран Пралица, који упозорава да постоји неколико разлога због којих у нашој земљи фали људи за овај кадар.
„Плате пекара се крећу од 80.000 до 180.000 динара. Имамо проблема са малим бројем радника, посебно када је летња сезона, јер доста њих оде у Црну Гору или Хрватску, зато што су тамо боље плаћени. Велике потешкоће ствара и чињеница да се мали број деце уписује у стручне школе пекарства. Поједине школе већ почињу полако да гасе одељења за те делатности, или спајају пекаре и месаре да саставе разред. Доста школа и нема потребну пратећу опрему не којој би ученици могли да вежбају, а ми смо као удружење скоро спонзорисали и донирали опрему школама, да би имали на чему да уче“, прича Пралица.
Плате пекара и до 200.000 динара
Наш саговорник појашњава да на висину плате утиче квалитет мајстора, али и група пекарских производа које прави.
Зато су, како каже, најскупље плаћени бурек мајстори, јер је то тежак посао који се мора радити ручно, и изискује доста пажње и труда да не би дошло до грешке, па неки радници остварују и више од 200.000 динара месечне зараде.
Он додаје да је Унија пекара разматрала опцију оснивања пекарске академије, у којој би старији мајстори обучавали и практично припремали нове људе за овај посао.
„То је још увек на нивоу идеје, не знамо како би плаћали старије мајсторе да држе обуке и предавања. Опција би можда била и да се могу уписати ђаци по завршетку основне школе, односно особе са основним образовањем“, наговештава Данасов саговорник.
Ако прелистамо сајт Инфостуда, приметићемо и да стоји отворен велики број огласа за посао у Словенији, где је предвиђена плата за радника у производњи преко 130.000, електричара око 140.000, за пројектанта и преко 200.000 динара.
С тим у вези, треба подсетити да би ускоро требао да ступи на снагу Протокол за слободан приступ тржишту рада између Албаније, Северне Македоније и Србије, што домаћа стучна јавност види као потенцијало решење да се надомести недостатак радника код нас, али и отворити могућности за запошљавање држављана наше земље у оквиру Отвореног Балкана.
Мањак радника наше компаније су прошле године надокнадиле увозом 52.184 радника из иностранства који су добили радне дозволе.
Према подацима НСЗ, највећи број страних радника у 2021.години дошао је из НР Кине, Турске, Руске Федерације, Индије и Украјине.
Такође, у 2022. години највећи број радника дошао је из Кине, Турске, Русије, Индије, Кубе, Македоније и Украјине. И у 2023. години највећи број дозвола издат је држављанима Кине, Турске, Руске Федерације, Индије, Кубе, Непала и Шри Ланке.
„Велики број страних радника у претходним годинама ангажован је у области грађевинарства. Ради се о различитим профилима грађевинских радника: зидарима, армирачима, помоћним грађевинским радницима, гипсарима.
Поред тога велики број дозвола издат је још и вариоцима, али и ИТ стручњацима из различитих области ИТ делатности.
Осим тога странаци су ангажовани и као помоћни радници у различитим гранама привреде, као и у услужним делатностима, у угоститељству и хотелијерству“, наводи се у одговору НСЗ.
Извор: Данас