Целокупна делатности производње прехрамбених производа у првих шест месеци 2023. године имала је просечну стопа бруто марже од 54,1 одсто (51,3 у првих шест месеци 2022) и била је 3,6 пута већа од просечне бруто марже у трговини на мало (прехрамбеним производима) где је просечна стопа бруто маржа била 14,9 одсто, наводи се у истраживању Републичког завода за статистику.
Уочено је да оне гране делатности и производње прехрамбених производа које имају висок удео индиректних трошкова (у односу на просек целокупне делатности) бележе високе стопе бруто марже.
Унутар делатности производње прехрамбених производа највиша стопа бруто марже забележена је у делатности производње пекарских производа и тестенине од 98,8 одсто (74,8 одсто је била у 2022), а управо ову делатност карактерише висок удео индиректних трошкова (40,6 одсто у 2023).
Најнижа стопа бруто марже у 2023. години забележена је код Производње млинских производа, скроба и скробних производа од 20,8 одсто, што је у складу са нижим уделом индиректних трошкова од 8,5 одсто у 2023. години.
Код „прераде и конзервисања меса и производа од меса“ просечна стопа бруто марже износила је 34,68 одсто, код „прераде и конзервисања воћа и поврћа“ она је износила 67,09 одсто, док је код „производње биљних и животинсјких уља и масти“ просечна стопа бруто марже износила 93,50 одсто.
Индиректне трошкове чине трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи; трошкови производних услуга (трошкови закупнина, трошкови транспортних услуга, трошкови услуга одржавања, трошкови рекламе и пропаганде) и остали трошкови (трошкови амортизације и резервисања, нематеријални трошкови, финансијски расходи, остали расходи, расходи по основу обезвређења имовине, ванредни расходи)
Посматрано на нивоу целокупне делатности производње прехрамбених производа у структури укупних трошкова у 2023. години доминирају трошкови набавке основне сировине, радне снаге и помоћног материјала.
Па тако, у просеку, удео директних материјалних трошкова износи 75,9 одсто (76,9 одсто у 2022), док индиректни трошкови учествују са 24,1 одсто (23,1 одсто у 2022).
У поређењу са добијеним резултатима истраживања за „Трговину на мало прехрамбеним производима“, код које је просечна стопа бруто марже 14,9 одсто (о чему је Нова економија писала у претходном тексту) делатност „Производње прехрамбених производа“ бележи 3,6 пута већу просечну стопу бруто марже (54,1 одсто) у 2023. години.
„Овако добијене резултате поткрепљују и подаци завршних рачуна за 2022. годину, према којима бруто профитна стопа (стопа добитка пре опорезивања) делатности ‘Производње прехрамбених производа’ износи 8,6 одсто, док у трговини на мало прехрамбеним производима износи 3,6 одсто.
То значи да је бруто профитна стопа, односно стопа добитка пре опорезивања делатности ‘Производње прехрамбених производа’ 2,4 пута већа од оне у трговини на мало прехрамбеним производима“, наводи се у анализи РЗС.
Разлика у просечним стопама бруто маржи између делатност и „Производње прехрамбених производа“ и „Трговине на мало“ проистиче из ниске ефикасности прехрамбене индустрије услед високих трошкова производње, подинвестираности и недовољно искоришћених капацитета.
„Из тих разлога, предузећа која послују у делатности ‘Производње прехрамбених производа’ приликом утврђивања продајних цена готових производа морају да зарачунају високе стопе бруто марже на своје производе како би покриле високе индиректне трошкове.
У прилог овоме говоре и резултати о условима пословања, према којима је чак 93,4 одсто субјеката обухваћених истраживањем одговорило да високи материјални трошкови значајно и веома значајно утичу на њихово пословање, док код 78,1 одсто њих високи трошкови дистрибуције значајно и веома значајно утичу, а за 74,4 одсто субјеката то је нестабилна понуда сировина“, наводи се.
Са друге стране, типични велики малопродајни субјекти прехрамбене робе у Србији заправо примењују стратегију пословања „ниска маржа-велики обрт“.
Нова економија
