Просветни радници лепшу честитку за почетак нове школске године нису могли да добију: следује им повећање плата. Није тешко израчунати да би оно требало да буде око 15 одсто, како би наставници достигли просечну српску зараду од 100.000 динара.
Влада Србије се на то обавезала прошле године, када је синдикатима просвете обећала да ће плате наставника достићи просечну зараду у Србији до јануара 2025.
Тај тренутак је дошао. Председник Србије Александар Вучић најавио је повећање плата просветним радницима веће него осталима у јавном сектору и веће него пензионерима, које очекује 11 одсто повишице. Није спомињао да је ово раније договорено, мада је Синиша Мали, министар финансија, још давно рекао да се у јуну очекује још једно повећање плата у јавном сектору.
„Наша обавеза јесте да, без обзира на фонд радних сати, онима који васпитавају нашу децу обезбедимо већа примања. Верујем да повећање мора да буде значајно веће, као и за професоре на високим школама и факултетима без обзира на другачији вид примања јер и по том питању морамо да покажемо бригу. Тај проценат мора да буде већи од повећања пензија. Оно мора да се креће у оквирима који неће угрозити раст Србије“, рекао је председник Србије у четвртак увече на конференцији за новинаре у вили „Мир“.
Према његовим речима, тренутно је просек плате за наставно особље 96.000, а за ненаставно 68.000 динара, тако да је просек у просвети 85.000 динара.
Много пута пре овога у јавности се чуло да је потребно побољшати квалитет образовања. Да би до тога дошло, неопходно је повећати плате просветних радника, које су потцењене.
„Још постоје заостаци социјалистичког наслеђа и на тај сектор се гледа као на непродуктиван. У ствари, цео напредак друштва потиче од иновација, а њих ствара људски капитал, који се ствара највећим делом кроз образовање“, рекао је недавно Милојко Арсић, професор Еконмског факултета у Београду, образлажући зашто је потребно повећати плате у просвети.
Тренутно је плата наставника 86.456 динара. Просветари су 2023. годину завршили с просеком од 76.062 динара, што је тада било 10.000 динара мање од републичког просека, који је износио 86.007 динара. Разлика је 2021. године била 3.814 динара, а 2022. године 8.539 динара.
Зато не чуди чињеница да је број студената на Математичком, Физичком и Филолошком факултету све мањи, што представља реалну опасност да ускоро у школама неће имати ко да предаје српски језик, математику и физику.
Синдикати просвете и декани наставничких факултета изашли су прошле године са платформом за спас образовања у којој се наводи да је потребно да плате наставника буду од 30 до 35 одсто веће од просечне да би се обезбедио наставнички кадар за рад у образовању. Наравно, уз неопходно враћање поштовања и угледа наставника у друштву.
Не може да се каже ни да плате у јавном сектору нису повећаване, али и да су медицински претекли просветне раднике, због пандемије.
Озбиљније повећање зарада у јавном сектору почело је 2019. године, када су плате просветних радника, као и судија и тужилаца, повећане за девет одсто, док су лекари добили 10 одсто, а медицинске сестре и техничари 15 одсто повећања.
Здравствени радници су у априлу 2020. године имали додатно повећање од 10 одсто, да би наредне годиме имали повећање од пет одсто, док су сви остали у јавном сектору добили 3,5 одсто. Накнадно, остали запослени су 2021. године добили још једно повећање како би достигли здравство, док су запослени у здравству, војсци и социјалним службама добили повећање од осам одсто, а сви остали у јавном сектору седам одсто 2022. године.
Плате свих запослених су повећане најпре 12,5 одсто, потом још 5,5 одсто у септембру 2023. године. Плате у јавном сектору ове године су повећане за 10 одсто.
Блоомберг адриа
