Удружење за заштиту потрошача Ефектива позвало је грађане Србије на бојкот великих трговинских ланаца у петак, 31. јануара. Као разлог за овај позив указали су на то да су у Србији највише цене хране у Европи.
Ефектива је подсетила да су потрошачи у Хрватској прошле недеље бојкотовали трговинске ланце и тако смањили њихов приход за чак 47 одсто.
Бојкот је у Хрватској имао ефекат, јер је реаговао премијер Андреј Пленковић који је најавио да ће порука грађана бити узета у обзир.
Када је реч о Србији и позиву на бојкот трговинских ланаца, економиста и уредник публикације Стратео Саша Ђоговић у разговору за Бизнис.рс каже да је у Србији највиша стопа инфлације у региону Западног Балкана – 4,3 одсто у 2024. години, па то свакако значи да „постоји оправдање за активан отпор дозиђивању цена ван тржишне оправданости“.
“Тај отпор посебно добија на тежини јер је Агенција за заштиту конкуренције утврдила постојање картелизације на тржишту малопродаје”, сматра Ђоговић.
Наш саговорник оцењује да једнодневни бојкот, на који су позвани грађани 31. јануара, има смисла као сигнал упозорења, посебно ако би се понављао у редовном периодичном термину, на недељу или две.
“Међутим, да би он успео неопходно је да се удруже све организације потрошача и да има добру медијску покривеност. У супротном неће имати пун ефекат као у Хрватској, посебно јер су тамошњи бојкот подржали и представници власти”, наглашава Ђоговић.
Аналитичар и уредник Ретаил Сербиа Жарко Грозданић сагласан је да позив на бојкот трговинских ланаца јесте оправдан, али га он као купац неће подржати „зато што су из бојкота потпуно неоправдано изузети многи трговци који имају значајно учешће на тржишту, поготово у Београду“.
“На друштвеним мрежама организатори помињу само неколико већих играча, а ја питам – шта је са осталима и да ли сматрају да они послују са нижим маржама од најављених? Иначе, дан након бојкота међународни дрогеријски ланац је у Хрватској спустио цену једног производа за чак 50 одсто. Онда се поставља питање због чега бојкотом нису обухваћени и дрогеријски ланци”, истиче Грозданић.
Он додаје и да цене нису једини проблем у Србији.
“Имамо трговце који и данас преправљају рокове на производима, имамо декларације на производима које нису усклађене са законима или их уопште нема, и за мене су то већи проблеми који хитно морају да се решавају”, наглашава наш саговорник.
На питање да ли ће једнодневни бојкот имати ефекте као што је то био случај у Хрватској, Грозданић сматра да неће имати неки већи утицаји, како у Србији тако и у региону.
“У Хрватској се најављује нови бојкот и уколико се то буде понављало може да створи одређене проблеме великим ланцима јер ће се један број купаца окренути малим локалним радњама или мањим регионалним трговцима који нису део великих система”, сматра Грозданић и додаје да је сигуран да у Србији неће бити великог одзива на бојкот.
Као разлог за то он види чињеницу да у Србији потрошачи никада нису били уједињени.
“Сматрам и да је позив на бојкот морао да дође раније. Видећемо како ће то бити и у Црној Гори, где је и премијер подржао акцију. Поједина удружења позвала су на бојкот и у Северној Македонији, Босни и Херцеговини… па ће свакако бити занимљиво испратити наредне кораке великих ланаца”, закључује аналитичар и уредник Ретаил Сербиа Жарко Грозданић.
Бизнис
