Министарство просвете упутило је претходне недеље допис свим основним и средњим школама у коме се прецизира на који начин ће бити обрачунате зараде за фебруар 2025. године, а између осталог, у допису се наводи да је потребно доставити план надокнаде часова уколико је било умањења истих. Рок за достављање тог плана Министарству просвете истиче данас, 3. марта. Неке школе у Београду послале су родитељима информацију да се деца данас враћају у клупе и да ће са градивом ићи полако, док се за друге још увек не зна када ће почети са уобичајеном наставом, нити како ће функционисати надокнада часова.
Подсетимо, Министарство просвете претходне седмице упутило је допис свим основним и средњим школама у Србији у ком се наводи да су Влада Републике Србије и Министарство просвете заузели став да се зарада за јануар исплати без умањења за дане штрајка или обуставе наставе и да су сви просветни радници добили целокупан износ плата за тај месец. Ипак, када је реч о обрачуну плата за фебруар, потребно је да се број часова рада за тај месец обрачунава према евиденцији о оствареним ефективним часовима рада за сваког запосленог у оквиру четрдесеточасовне радне недеље.
Како су навели из ресорног министарства у поменутом допису, уколико је било умањења ефективних часова рада за фебруар, потребно је доставити план надокнаде часова надлежној школској управи најкасније до 3. марта 2025. године. Тај рок истиче данас, а министарство је навело да ће се након реализације плана надокнаде извршити корекција зараде за надокнађене часове из фебруара месеца.
Које су опције за надокнаду часова
Подсетимо, како смо већ писали, а према анкетама које смо спровели у школама, за сада постоје три опције надокнаде:
- интензивирана настава – да часови остану скраћени на 30 минута, али да их дневно има по највише осам
- радне суботе
- продужетак школске године
План надокнаде наставе свака школа шаље Министарству просвете, које тај план треба да одобри. Међутим, кључно питање је који је крајњи рок да се са тим крене да би то све имало смисла и да не буде превише оптерећујуће за ђаке, а нарочито осмаке.
Рецимо, ако би се настава у оним школама где неки облик штрајка или обуставе наставе постоји вратила у нормалу на пример 10. фебруара, претпоставка је да до краја школске године, што је у јуну, има довољно времена да се примени неки облик надокнаде наставе. Али шта у случају да се настава не нормализује до рецимо средине или крајем марта? Тада има мање времена до краја школске године и самим тим и мање времена да се пропуштено надокнади на смислен начин.
У средњим школама и гимназијама другачија ситуација
Када су у питању средње школе, каже да је ситуација другачија, рекао је за „Блиц“ Иван Ружичић, председник Управног одбора Друштва директора школа Србије.
– Интензивирана настава у средњим школама зове се комбиновани вид наставе. Такав вид наставе подразумева да се у оквиру истог часа који траје 45 минута истовремено обрађују нове наставне јединице и понавља претходно градиво како би ученици били оцењени. У средњим стручним школама постоји могућност да се део теоријске наставе надокнади кроз практичну наставу. Ипак, гимназије су у специфичној ситуацији јер су ученици преоптерећени и сваки дан имају по седам часова, тако да ту не би могло да се иде на ту варијанту са седмим часовима, већ са комбинованим видом наставе или продужетком – објашњава он.
Славица Ђукић Дејановић: „Што пре да се успостави редован процес рада“
Из Министарства просвете су нас обавестили да је министарка Славица Ђукић Дејановић наставила разговоре са директорима основних и средњих школа у којима је потпуно или делимично обустављен рад. Том приликом, како се наводи, министарка Ђукић Дејановић је нагласила да „деци не можемо да одузмемо право на образовање“ и да је важно пронаћи модалитете да се деца врате у ђачке клупе и заврше школску годину“.
Она је навела да је важно ученицима омогућити да се припремају за завршни испит, коме претходи пробни завршни испит, према календару образовно-васпитног рада предвиђен за 21. и 22. март 2025. године. А што се тиче рокова, министарка је поновила да је потребно да се „што пре успостави редован процес рада и направе планови надокнаде часова“.
Одређен датуме је спомињао раније на Блиц ТВ помоћник министарке просвете Милан Пашић: „Усталили смо се на пет одсто школа које су у потпуној обустави наставе. Дубоко смо уверени да ћемо некако сви сазрети у овом периоду и да ће се ствари нормализовати до пробе мале матуре„.
„Било би добро да се све реши до 21. и 22. марта“
– Пробни тест за завршни испит је предвиђен за 21. и 22. март. Ми сагледавамо целу ситуацију. Постоје различите могућности за припрему. Многи не знају да постоји е-вежбаоница, портал за припрему завршног испита, који се може користити и за спремање контролних задатака – каже Пашић.
Истиче и да колеге које су у обустави немају право на потпуну обуставу наставе, већ имају право на штрајк. Он је изразио наду и дубоко уверење да „ћемо сви сазрети у овом периоду и да ће се ситуација у просвети разрешити до 21. и 22. марта“.
Александар Марков, бивши председник Форума београдских гимназија, осврнуо се на ову изјаву и на изјаву Милана Пашића:
– Сагласан сам да би ситуација била незгодна за све ако би се десило да ова обустава потраје до половине марта или и дуже. То је практично ненадокнадиво доступним моделима надокнаде наставе, јер бисмо имали половину јануара, фебруар и скоро цео март за надокнаду. Ипак, то не значи да нећемо имати крај школске године на време – каже он за „Блиц“.
Ако се крене на време, мали матуранти неће бити у проблему
Иван Ружичић, председник Управног одбора Друштва директора школа Србије, сматра да је продужетак школске године реална могућност и да за то има простора. Он је додао и да се школска година може продужити највише за пет дана, пошто се школа за већину ученика, осим за матуранте, завршава 20. јуна, а 28. се деле књижице.
О томе како би надокнада утицала на мале матуранте говорио је и Дејан Павковић, директор ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Новом Београду.
– За припремну наставу малих матураната има времена, зато што се одржава кад заврше наставу у јуну. То су те две недеље кад након краја школске године долазе на припремну наставу за матуре. Наставници су тада свакако ту, а ученици долазе на оне часове из предмета које ће полагати – каже он за “Блиц”.
Павковић се осврнуо и на надокнаду наставе у основним школама.
– Неке школе су у блокади, поједине раде делимично, а друге спроводе законски штрајк од 30 минута, и мислим да нема потребе да такве школе надокнађују ишта. Да би надокнаде било, битно је да школе (које су у блокади) раде, али је важно да законски штрајк не траје предуго, јер би онда то било проблем надокнадити – наглашава Павковић, и додаје:
– Није овде питање узимања пара просветним радницима зато што нису радили, јер деци не значи ништа ако неће имати часове. Ми смо ту, на крају, због деце, без обзира како се ко сад у штрајку понаша.
„Деца ће свакако остати ускраћена“
Према речима Александра Маркова, надокнада ће ученицима омогућити да уз минималне последице и померања у најкраћем року заврше школску годину.
– Ниједан начин надокнаде напросто није довољно добар да се надокнади ово што је изгубљено. Сама надокнада ће више бити ствар формалности. Питање је како ће они на тај начин нешто и научити. Деца ће да прелете то градиво, само да буду оцењени и да заврше школску годину – каже за „Блиц“ Марков.
Како каже, „ученици неће моћи да надокнаде изгубљено време у школи у смислу знања и социјализације са вршњацима“.
Проблем за средњошколце који би да студирају у иностранству
Марков још истиче да продужетак школске године можда најпроблематичнији када је реч о матурантима у средњим школама.
– То не би био проблем за матуранте који планирају студије у Србији, који ће свакако морати да прате шта се дешава са факултетима који су у блокади и који ће можда морати да померају рокове за пријемне испите. Насупрот томе, у проблему је значајан број матураната гимназија који се одлуче за студије у иностранству. Због тога крај школске године, ако до тога дође, не би требало померати пуно, јер факултети у иностранству неће прилагођавати своје рокове – каже за „Блиц“ Александар Марков.
