Министар пољопривреде Драган Гламочић најавио је измене правилника о увозу меса које ће обавезати јасније означавање старости меса на декларацијама, чиме се жели повећати транспарентност за потрошаче. Кључна новина биће обавеза да на декларацији буде јасно истакнуто колико је месо старо од тренутка клања до стављања у промет у Србији. Гламочић истиче да нова правила не значе забрану конзумације меса из увоза, већ већу транспарентност за потрошаче. Како наводи, Србија је најрањивија у сектору свињарства, због чега се свињско месо мора увозити. Углавном се увози замрзнуто месо намењено преради, док је тржиште свежег меса у бољој позицији.
„Када свеже месо стигне из увоза, обично је старо од седам до десет дана, и то ће од сада морати јасно да се назначи“, рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић за РТС.
Додаје да ће потрошачи имати могућност избора – да плате више за домаће свеже месо или да се одлуче за увозно које је старије, али по нижој цени. Кључно је, каже, да старост меса буде јасно истакнута на декларацији. Увоз меса, како објашњава, односи се углавном на замрзнуто месо намењено индустријској преради. Код свежег меса ситуација је стабилнија и домаћи произвођачи покривају већи део потреба тржишта, осим у сектору свињарства, који је тренутно најслабија карика и због чега је увоз свињског меса и даље неопходан.
Домаћи одгајивачи свиња, окупљени у Удружењу одгајивача свиња Србије, Унији произвођача свиња Србије и Удружењу одгајивача свиња Бачка захвалили су министру пољопривреде на конкретним корацима који су допринели стабилизацији и расту откупне цене живе мере товљеника, али истичу да се сектор и даље суочава са озбиљним проблемима. Наглашавају да прекомеран и често нерегулисан увоз замрзнутог и расхлађеног меса, формирање залиха у хладњачама и нетранспарентно означавање порекла меса озбиљно нарушавају тржишну равнотежу и отежавају пословање домаћих фарми.
Удружења позивају министра да остане доследан политици подршке домаћој производњи и захтевају строжу контролу квалитета, означавања и следљивости меса увоза и малопродаје. Такође траже да се испита одговорност појединаца у институцијама и ланцу увоза који су довели до тренутног стања, упозоравајући да би даљи пад откупних цена могао угрозити опстанак многих фарми.
„Новине“ које већ постоје
Будући правилник, осим што ће обавезивати на приказ старости меса, дефинисаће и величину натписа на паковању, како би информације биле јасно видљиве сваком потрошачу. Јасно истицање старости меса може бити од великог значаја за потрошаче приликом доношења одлуке о куповини.
Управо на важност транспарентности у декларисању производа указује и председник Покрета за заштиту потрошача Петар Благојевић, који подсећа да потрошачи, било да купују домаће или увозно месо, имају право да буду прецизно и јасно информисани о датуму производње и осталим релевантним подацима. Он наглашава да су овакве обавезе дефинисане законом о безбедности хране и правилником о декларисању хране.
„То је обавеза по закону о безбедности хране и правилнику о декларисању, означавању и рекламирању хране који врло прецизно дефинишу те обавезе, поред тога дефинишу у ствари, ако се ради о увозној храни, земљу произвођача, пут којим је роба прошла да би била увезена у Србију“, објашњава Благојевић.
Док надлежно министарство најављује нова правила у вези с увозом меса и обавезним истицањем старости производа, Благојевић подсећа да многа решења која се сада представљају као новине – заправо већ постоје у законима, али нису примењивана. Он подсећа да су и раније постојале конкретне смернице за транспарентно декларисање прехрамбених производа, али да су под притиском одређених интересних група нека од тих правила склоњена из праксе.
„Све те информације биле су део већ припремљеног програма који је предвиђао регионално саветовање у оквиру ЦЕФТА 2006 споразума. Међутим, управо тада су под притиском оних који нису желели да јавност има увид у порекло и старост меса, надлежна министарства и Привредна комора обуставили његову примену“, наводи Благојевић.
Према његовим речима, сада се поједина решења представљају као нова, иако су раније већ била усвојена, па чак и примењивана. Проблем је, како истиче, што се одговорност за непримењивање закона готово никада не поставља.
„Да сам ја део неког државног органа, моје прво питање би било – зашто закон и правилник нису примењивани? Уместо тога, ми сад стара решења представљамо као нова, а заправо се ради о селективној примени прописа под притиском дела бизнис сектора“, истиче он и додаје да таква пракса ставља у неповољан положај оне произвођаче и трговце који поштују закон, јер их непоштена конкуренција потискује.
„Имамо сјајне произвођаче и трговце који раде по правилима. Али они не могу да издрже неправедну конкуренцију оних који злоупотребљавају оно што је сарадња са државним органима и комором“, каже представник организације.
Неправедна конкуренција
Упозорава и на потенцијалну злоупотребу увоза меса пред истек рока трајања, које се касније, кроз прераду и сарадњу с одређеним трговинским ланцима, продаје као свеже.
„Ако се правилник буде доследно примењивао, укључујући и јасно означавање старости меса, увозници више неће моћи да продају месо пред истек рока као свеже, преко појединих трговинских организација“, упозорава он.
Наглашава и да је Србија, као земља потписница Споразума о стабилизацији и придруживању, већ преузела обавезу примене европских стандарда када је реч о безбедности хране.
„Имамо могућност да директно преузмемо европске прописе, али и да их прилагодимо нашем систему – ако постоји политичка воља. Суштина је у томе да се све ово дешава под надлежношћу Владе, и управо она сноси одговорност. Промене у пракси зависе искључиво од политике коју води – садашња или будућа власт“, закључује он.
“Касно Марко на Косово стиже”
Агроекономиста Милан Простран упозорава да проблеми у домаћем сточарству нису од јуче и да се опоравак не може десити преко ноћи.
„Како народ каже – касно Марко на Косово стиже. Ми смо годинама гледали како сточарство пропада, још од санкција 1992. године, када је производња почела да пада по стопи од 1,5 до 2 одсто годишње“, каже он и додаје да је ситуација данас резултат вишедеценијског занемаривања сектора.
Према његовим речима, тренутно су у најдубљој кризи свињарство и говедарство, док се живинарство и овчарство полако опорављају.
„Афричка куга свиња нанела је огроман ударац, а онда су дошли либерализовани трговински споразуми који су отворили врата масовном увозу јефтиног меса“, објашњава он.
Увоз свињског меса, како истиче, додатно је успорио опоравак домаће производње, а проблем додатно отежава то што су субвенције годинама биле недоступне малим и средњим фармерима. Коментаришући најаве о увођењу строжих правила за декларацију и контролу увоза меса, Простран оцењује да је то потез који долази прекасно – али је ипак користан.
„Ово питање, хајде да кажемо, контроле увоза, то је требало давно урадити, али је очигледно да су увозници били заинтересованији да увозе месо које је било много јефтиније, са неким роковима при истеку трајања, дубоко смрзути и тако даље, али добро је да се на неки начин домаће сточарство форсира “, наводи.
Као земља која производи кукуруз, Србија има капацитет за развој и свињарства и живинарства, каже он, али упозорава да се „мора направити озбиљан заокрет ка домаћој производњи, а не све препустити трговцима и увозничком лобију“.
“Дакле тај заокрет ка домаћем сточарству ка домаћој производњи свинског меса, јунећег меса и свих осталих врста меса, мора бити добро организован и уређен. То су сада видим обећања, односно, јавно изречене намере. Видећемо да ли ће се оне и реализовати, или ће трговци радит своју рачуницу и наставити да инсистирају на већ уиграном увозу, јер наш је увоз само свињскога меса достигао више милиона долара”, рекао је он
Он истиче три кључна корака која би морала хитно да се спроведу, а то су субвенционисање свих произвођача, не само великих, контролисани увоз кроз механизме који су дозвољени међународним споразумима и подстицање домаће потрошње, укључујући кампање попут „купујмо домаће“.
Подсећа да је у Србији деведесетих просечна потрошња меса по глави становника била 65 килограма, док је данас пала на око 45–46 килограма.
„Само кроз повећање домаће потрошње и субвенционисање производње можемо да покренемо сточарство из кризе. Не можемо изгубити још 30 година“, закључује он.
Нин
