Због рата у Ирану и раста цена горива, Европи прете отказивања летова и скупе карте. Стручњаци упозоравају на могућу несташицу.
Европа се суочава са озбиљном енергетском кризом која би могла снажно да погоди летњу сезону путовања. Због рата у Ирану и поремећаја у снабдевању, авионско гориво нагло поскупљује, док расте и бојазан од могућих несташица.
Европски повереник за енергетику Дан Јоргенсен упозорио је да је ситуација већ сада врло озбиљна и да би многи грађани могли да промене планове за одмор.
„Нажалост, врло је вероватно да ће многима годишњи одмори бити погођени – било отказивањем летова или веома скупим картама. Чак и ако учинимо све што можемо, ако горива за авионе нема, онда га једноставно нема“, рекао је за Скај њуз.
Према његовим речима, тренутно је реч пре свега о кризи цена, али постоји реална опасност да прерасте у кризу снабдевања.
„Тренутно је то примарно криза цена, а не још криза снабдевања, али не можемо бити сигурни да ћемо избећи несташице, посебно када је реч о авионском гориву, ако се криза настави“, навео је Јоргенсен.
Међународна агенција за енергију упозорила је да би озбиљни проблеми у снабдевању могли да наступе у наредних пет до шест недеља. Чак и у случају брзог смиривања сукоба, последице ће се осећати још дуго.
„Чак и ако би сутра завладао мир и Ормуски мореуз био отворен, избегли бисмо најгоре, али и у најбољем сценарију криза цена ће потрајати“, рекао је Јоргенсен.
Он је додао и да је гасна инфраструктура у региону знатно оштећена, што значи да би Европа месецима, па и годинама, могла да плаћа енергију знатно скупље него раније.
Препорука: Летујте ближе кући
Због свега тога, италијанска агенција за цивилно ваздухопловство саветује грађанима да размисле о одмору ближе дому. Њен челник Пјерлуиђо ди Палма истиче да је психолошки ефекат раста цена већ снажно погодио путнике.
„Раније су цене горива прелазиле 100 долара без великог утицаја на авио-саобраћај, али овог пута психолошки ефекат има разоран утицај. Најбоље је препоручити одмор негде у близини или поново открити лепоте сопствене земље“, рекао је ди Палма.
Онима који ипак планирају далека путовања саветује се додатни опрез.
„За оне који и даље желе да ризикују дуже путовање, добра је идеја размотрити посебно осигурање које гарантује повраћај новца у случају кашњења или отказивања лета“, наводи се.
ЕУ у међувремену покушава да ублажи последице кризе убрзавањем преласка на обновљиве изворе енергије, подстицањем коришћења топлотних пумпи и соларних панела, као и смањењем пореза на електричну енергију.
Луфтханза укида 20.000 летова
Авио-компаније већ повлаче конкретне потезе како би се избориле са растућим трошковима. Немачка Луфтханза најавила је укидање чак 20.000 кратких летова током лета, уз образложење да су многе руте постале непрофитабилне због наглог раста цена горива.
Цена авионског горива удвостручила се од почетка сукоба САД и Израела са Ираном, пре свега због отежане производње и транспорта на Блиском истоку.
Осим Луфтханзе, и друге компаније попут КЛМ-а и Делте привремено смањују број летова, док истовремено повећавају цене карата како би трошкове пребациле на путнике.
Аналитичари упозоравају да је ово тек почетак и да путници треба да очекују даљи раст цена и још већи број отказивања ако се сукоб настави.
Међународна агенција за енергију прошле недеље упозорила је да би Европа могла остати без авионског горива у року од неколико недеља, иако британска влада и поједине авио-компаније тврде да за сада нема озбиљних поремећаја у снабдевању.
Први талас укидања летова већ је почео, а међу погођеним рутама су и линије из Франкфурта ка Пољској и Норвешкој.
ЕК предлаже хитне мере
Европска комисија предложила је низ мера за суочавање са кризом изазваном ратом и затварањем Ормуског мореуза, кључног правца за снабдевање енергентима.
Предлог укључује пореске измене како би електрична енергија била јефтинија од фосилних горива, али и мере за бољу расподелу млазног горива међу државама чланицама.
Комисија истиче да је кључ у координацији — посебно у заједничком пуњењу складишта гаса како би се избегло додатно подизање цена.
Планирано је и формирање опсерваторијума за горива који ће пратити производњу, увоз, извоз и залихе, како би се на време реаговало у случају несташица.
У ЕУ расте забринутост јер чак 20 одсто потреба за млазним горивом пролази кроз Ормуски мореуз, па Комисија позива државе да повећају производњу керозина.
Предвиђене су и мере заштите грађана и привреде — од енергетских ваучера до смањења трошкова електричне енергије, као и додатна флексибилност државне помоћи.
Брисел најављује и убрзање енергетске транзиције, уз процену да ће за то бити потребно чак 660 милијарди евра годишње до 2030. године, уз укључивање приватног капитала.
24/седам