Киша на велики празник тумачи се у нашој традицији као знак сушне године, док се ведро и сунчано време оцењује као знак плодне године.
Српска православна црква слави 6. маја Светог Ђорђа или Ђурђевдан. Бројне породице тај датум обележавају као крсну славу, организују се вашари у појединим градовима, а празник прати велики број обичаја. Једно народно веровање повезано је са временским приликама.
Како је најавио Републички хидрометеолошки завод, сутра ће у свим пределима нађе земље бити сунчано, у уторак пре подне претежно сунчано, касније после подне и увече умерено облачно. Од среде,када се слави Ђурђевдан, биће роменљиво уз смену сунчаних периода, облачности и локалне појаве краткотрајне кише или пљуска са ређом грмљавином.
Када на Ђурђевдан загрми, то се тумачи као лош знак јер предсказује неродну и лошу годину. Посебно се то односи на плодност земље и стоке.Верује се да гром најављује да ће летина страдати.
Киша на велики празник тумачи се у нашој традицији као знак сушне године, док се ведро и сунчано време оцењује као знак плодне године.
Обичаји за Ђурђевдан
Обичаји су везани за сам празник али и дан пред Ђурђевдана. Уочи 6. маја, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Васкрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи. Ујутру се сви редом умивају овом водом:
деца – да буду здрава као дрен,
девојке – да се момци „грабе“ око њих,
старији – да их служи здравље
домаћин – да му кућа буде добро чувана.
Шта се бере за Ђурђевдан
На Ђурђевдан треба пожурити и у рано јутро изаћи на поља где се бере цвеће и друге травке. Ђурђевданско цвеће је: ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били „берићетни“, па се у народу каже: „Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Ови венчићи треба да остану на вратима преко целе године, све до следећег Ђурђевдана.
У појединим крајевима Србије се током брања цвећа девојке и младићи „гађају“ биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су лепљиви. Уколико вам се допада неки младић или девојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залепи, то значи да ће се и он или она „залепити за вас“.
На Ђурђевдан се од леске праве крстићи: једна грана се расцепи ножем, па се кроз њу провуче друга и тако се направи крстић који се ставља на кућу и на њиву јер се верује да он штити од громова и злих сила.
Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Када наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани, како би се ваша симпатија „грабила“ за вас. Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије на Ђурђевдан, како би лакше нашли брачног друга. Наравно, бере се и ђурђевак.
Шта не треба радити, и зашто се скида капија
На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана. Ако то урадите, ризикујете да вас глава боли преко целе године. Али, народ је и за ово смислио лек. Ако вам се већ деси да данас задремате, онда на Марковдан, осмог маја, треба “спавати на истом месту” и бол ће престати.
Младићи у поноћ одлазе до кућа девојака које им се свиђају, скидају капије и односе их негде далеко и тако стварају муке родитељима који затим морају да их траже по селу. Скидањем капије верује се да ће се девојка удати те године.
Обичај је и да жене и девојке донесу увече кући воду са воденичког кола. У њу треба ставити различито биље, а нарочито селен, па се на Ђурђевдан том водом умити, да би се од њих „свако зло и прљавштина отресли и отпали“.
Молитва за Ђурђевдан
„Муке страшне избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије. Све земаљско он презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече. Видело је у тами што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија. Душа наша смерно благодари, заступника таквог што нам Бог подари.
Сваком ко помоћ и спас од њега затражи, име светога љубав и веру оснажи. Зато се теби у муци молимо, и твоје помоћи вапијући просимо. Услиши и сада молбе наше невољне, молитве прими скромне, драговољне. Нека заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи и беди. Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се српскога народа. Да нам душман више не прети, помози нам Георгије Свети.“
Блиц жена