Министарка рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас да су преговори са мађарском компанијом МОЛ око Нафтне индустрије Србије (НИС) сложени, али да је циљ постизање компромиса и да захтеви Србије остају непромењени.
– Наши захтеви су јасни и остају непромењени. Тежимо и увећању нашег удела у НИС-у за пет одсто, што значи већи утицај на стратешке одлуке и могућност блокирања одлука које нису у државном интересу – рекла је она отварајући Београдски енергетски форум, који се одржава у Београду.
Ђедовић Хандановић је нагласила да нам време цури, али да Србија остаје посвећена проналаску дугорочног решења и да ће све урадити као и до сада да заштити интересе наше земље, грађана и привреде, као и да обезбеди сигурност снабдевања нашег тржишта.
Подсетила је и да Гаспром њефт и МОЛ група имају још 11 дана да америчком ОФАЦ-у доставе документацију о купопродајним уговорима.
Ђедовић Хандановић је, такође, подсетила да се Србија суочила са санкцијама НИС-у, за које, како је нагласила, земља није крива, али највише трпи.
Како је навела, крајем прошле године 100 дана у Србију није ушла сирова нафта, ни рафинерија у Панчеву није радила у том истом периоду, али се то није осетило и показали смо да смо стабилни и отпорнији од многих земаља.
– Нико то није осетио у свакодневном животу у Србији. То је резултат одговорне политике и довољних резерви, које смо скоро удвостручили од 2022. године – рекла је министарка.
Према њеним речима, Србија ће наставити да улаже у нафтни, гасни и електроенергетски сектор, уз паралелни развој обновљивих извора енергије и разматрање нуклеарне енергије као опције за будућност.
Она је рекла да дан не може да почне без ударних вести из енергетике, тако да је овај дводневни скуп одлична прилика да се разговара о важним темама из енергетског сектора које покрећу свакодневно функционисање и грађана и привреде, али и о резултатима, плановима и регионалној сарадњи.
Говорећи о нуклеарној енергији, Ђедовић Хандановић је оценила и да је Србија исправила историјску грешку омогућавањем разматрања нуклеарне енергије и уласком у прву фазу развоја нуклеарног програма.
– Ако Словенци, Бугари, Румуни и Мађари могу да имају нуклеарне електране, зашто не бисмо и ми размотрили ту опцију – рекла је она.