Светски дан без дуванског дима обележава се и ове године 31. маја са циљем подизања свести о штетним последицама коришћења дуванских производа, а под слоганом „Разоткривање привлачности: супротстављање зависности од никотина и дувана“.
Државе чланице Светске здравствене организације установиле су Светски дан без дуванског дима 1987. године како би скренуле глобалну пажњу на епидемију коришћења дувана и смртне случајеве и болести које он изазива.
Светска здравствена организација наводи да 40 милиона адолесцената (узраста 13–15 година) широм света користи дуван.
Према њиховим подацима, 15 милиона адолесцената (узраста 13–15 година) широм света већ користи електронске цигарете.
У земљама са доступним подацима, адолесценти су у просеку девет пута склонији вејпингу него одрасли.
Овогодишња кампања тежи да укаже на начине на које индустрија дувана и никотина наставља да изнова осмишљава и преобликује своје производе како би привукла нову генерацију корисника, посебно децу и адолесценте, истовремено избегавајући строже мере контроле дувана широм света.
Циљеви кампање за ову годину су разоткривање стратегија индустрије – укључујући употребу синтетичког никотина, никотинских соли и аналога осмишљених да повећају потенцијал за зависност, док се представљају као иновативни или чак мање штетни производи као и промовисање снажнијих политичких мера – кроз забрану арома, рекламирања и промоције (укључујући дигиталне и друштвене мреже) и строжу регулацију паковања и дизајна производа који повећавају привлачност међу младима.
Један од циљева је и оснаживање младих и јавности – пружањем знања и алата за препознавање и одбацивање утицаја индустрије, као и обезбеђивањем приступа подршци за одвикавање заснованој на научним доказима, објавио је Градски завод за јавно здравље Београд.
Студије показују да употреба електронских цигарета може повећати вероватноћу преласка на класичне цигарете, посебно међу младима који претходно нису пушили, готово три пута, чиме се озбиљно подривају досадашњи глобални напори у области контроле дувана.
Контрола дувана је јавноздравствени проблем који захтева пуну пажњу и глобално деловање, како би се адекватно сагледала и разумела његова озбиљност.
Неопходно је да сви релевантни актери – од институција и организација до породица и појединаца – активно допринесу заштити становништва, а пре свега младих, од утицаја дуванске индустрије.
Светски дан без дуванског дима је симбол удружених глобалних напора ка изградњи окружења у којем ће у фокусу бити здравље младих, а покушаји индустрије да привуче нове кориснике бити константно под најстрожом контролом свих релевантних институција и друштвених актера, наводе из Градског завода за јавно здравље Београд.
Дувански дим садржи око 7.000 токсичних супстанци, од којих је око 100 канцерогених.
Из Градског завода наводе да бројна истраживања потврђују директну повезаност пушења са повећаним морбидитетом и морталитетом и наглашавају да и пасивно пушење представља доказани здравствени ризик, нарочито код осетљивих популационих група као што су деца, труднице, старије особе и хронични болесници.
Упркос деценијама напретка у смањењу употребе дувана, тактике дуванске индустрије остају неумољиве.
Компаније агресивно промовишу нове и растуће никотинске производе, као што су електронске цигарете, никотинске врећице и уређаји са синтетичким никотином – често представљени као „иновације“ – како би одржале зависност и придобиле нове кориснике.
Подаци из Истраживања о употреби дуванских и сродних производа међу одраслом популацијом у Србији од 2023. године, а на које се позива Градски завод за јавно здравље Београд, показују да чак 37,9 одсто одраслих популације повремено или свакодневно пуше цигарете, што нас сврстава међу земље са високом преваленцијом пушења у Европи, али и шире.
Ова навика је и даље нешто учесталија код мушкараца, мада се и код жена годинама уназад бележи растући тренд.
Највећи број пушача у Србији пуши свакодневно, њих 81,8 одсто, а сваки пети међу њима дневно попуши више од једне паклице цигарете, а овако висока заступљеност употребе дувана има озбиљне последице по јавно здравље, што се јасно огледа у подацима да у Србији сваке године око 19.000 особа превремено изгуби живот услед стања повезаних са пушењем, што у нашој земљи представља око 20 одсто.
Последњих година тржиште су преплавили нови дувански и никотински производи који представљају значајан изазов у области контроле дувана, а према подацима истраживања из 2023. године на које се позива Градски завод за јавно здравље Београд,18,4 одсто одраслих становника Србије је макар једном пробало електронске цигарете, при чему је највећа заступљеност забележена у старосној групи од 25 до 34 године (26,9 одсто).
Још алармантнији подаци долазе из последњег ЕСПАД истраживања (Еуропеан Сћоол Сурвеи Пројецт он Алцохол анд Отхер Другс) из 2024. године, који дају увид да је преко половине ученика првих и других разреда средњих школа у Србији макар једном пробало електронске цигарете, а да их редовно користи више од трећине њих, што представља драматичан скок употребе у односу на резултате претходног истраживања из 20. године, истичу из Градског завода за јавно здравље Београд.
Иницијатива „Има без дима“ залаже се за чистији јавни простор без присуства дима у кафићима, ресторанима, кафетеријама, клубовима и другим локалима.
„Има без дима“ окупља све особе којима смета дим класичних цигарета у затвореном и наводе да проналазе и деле која су то јавна места и угоститељски локали где је могуће боравити без удисања дима.
Извор: Танјуг