
Предраг Симић је из шале носио „дедин сок“ колегама, а данас га флашира, продаје онлине и не може да произведе колико се тражи
Још док је студирао на Пољопривредном факултету у Земуну, Ужичанин Предраг Симић (32), данас мастер агроекономиста на докторским студијама, планирао је да производњу водњике, напитка од дивљег воћа који се прави у селима у околини Ужица, претвори из хобија у посао. Сећа се да му је деда у детињству из подрума доносио да пије такозвани „дедин сок“, али са додатком меда, јер водњика нема шећера у себи, па му као детету није била довољно слатка.
Касније је док је становао у Студентском граду доносио то пиће колегама како би лакше спремали испите, али и брже савладали мамурлук након студентских викенд, журки и излазака.
Од спонтаног рецепта до извора зараде
Предраг је данас предузетник и већ неколико година производи водњику, „краљицу имунитета“, како пише на његовој етикети, и то у Биоски, у селу у којем му се налази дедовина.Водњику сам флашира и продаје преко свог сајта, а до сада је стекао бројне сталне купце широм Србије, па се цела количина од неколико хиљада литара распрода пре краја зиме.То је безалкохолно пиће које се, поред зимнице традиционално производи у сеоским домаћинствима ужичког краја и златиборског региона.
– Од малих ногу сам имао ту предузетничку црту, док сам са бабом и дедом брао гљиве лисичарке и продавао их. Касније сам као студент колегама доносио водњику, а како је интересовање за њу било све веће, дошао сам на идеју да почнем званично да је производим – прича Предраг за Приче са душом.
У послу му помаже породица, родитељи, сестра и супруга, а највише његове две баке које су задужене за брање и пребирање воћа, док флаширање и испоруку у Београду и Новом Саду ради сам. Део пакета шаље курирском службом.
– Водњика се прави од седам врста дивљег воћа. То су: дивља јабука, дивља крушка, трњина, глог, дрен, шипурак и клека. Све то се помеша, убаци у буре и налије обавезно изворском водом.Нема додатог шећера, адитива, конзерванаса, већ само лековитих горких киселина и материја које дивље воће испушта. Када воће одлежи одређен период у бурету, следи цеђење и сипање у флаше – каже Предраг.
Шта је водњика?
Водњика је зимско пиће горштака, карактеристично за зиму, али Предраг каже да освежава и лети. Прави се од почетка јесени до краја зиме, односно од октобра до марта. Осим што је добра за имунитет, наш народ верује да водњика помаже и код смањења нивоа холестерола и шећера у крви.
– Самим тим што је намењено да се пије зими, ово пиће се користи као најбоља превентива код прехладе и грипа, односно за јачање имунитета. Оно обилује витаминима, нарочито витамином Ц, пуно је антиоксиданаса, минерала и ензима, чисти крвне судове, а помаже чак и код варења хране. Пошто нема шећера у себи, дијабетичари обожавају водњику и баш доста је пију. Предраг је одрастао у Ужицу, летње распусте је проводио у селу где је од најранијих дана са баком и деком учествовао у производњи водњике.
Данас му бака Добринка која живи у Биоски и бака Милојка из предграђа Ужица помажу у производњи. Једна бере плодове у шуми и по пропланцима, а друга их пере и разврстава.
– Све се бере у околини Биоске и у суседним селима, у Трипкови и Шљивовици. Пошто је реч о дивљем, самониклом воћу, потребно је отићи на обронке планине и знати на којим местима оно расте. Наравно, бака не може све сама да обере, па јој помажу и комшинице које ангажујемо сезонски.
Производња и дистрибуција
Цена је симболична и одговара стању на тржишту током сваке сезоне.
– Ова година је била тежа од претходних, па нећемо имати количина водњике као прошле године. Али, биће довољно за сталне муштерије и за ваше читаоце. Цену нисмо мењали, остаће 600 динара за литар водњике – искрен је Предраг.
Припрема траје од 45 до 60 дана. Иако на први поглед делује да ово пиће није тако познато у народу, Предраг ме демантује и каже да продаја није проблем, већ припрема овог напитка.Пошто не стиже све воће у исто време, потребно је брати га редом и додавати у бурад, што изискује време.
– Никад не знамо колико ћемо имати водњике за продају, јер зависимо од климатских услова. Дивље воће је под отвореним небом, није третирано никаквим пестицидима и само се бори против природних непогода. Од овог посла могу да живим сезонски, од јесени до пролећа, а онда радим други посао док не стигне нова сезона. Од вишка дивље јабуке, која је процентуално највише заступљена у водњики, правимо домаће сирће. Такође имамо у понуди и сируп од зове – прича Предраг за Приче са душом.
– Радимо рударски посао, не само што продајемо здрав производ, већ и едукујемо људе да знају шта купују. Водњика се узима дневно у дозама до две чаше од по 200 мл, значи укупно 400 мл и након тога сте мирни када је реч о уношењу витамина и заштите од вируса. Може се пити ујутру, а може и увече, како коме одговара – објашњава Предраг, који је поносан на то што се напитак у његовој породици прави од 1907. године, што се преноси с колена на колено и што баш он данас хиљадама људи из Србије може да направи водњику по рецепту деде Остоје.
Каматица / Фото: прицесадусом


