У прелепом златиборском селу Гостиље, Сара Мијаиловић је пронашла свој мир – између неба и земље. Прва жена цивилни пилот хеликоптера у Србији, данас једнако сигурно управља и летелицом и породичним животом на селу. Некада везана за писту и градски ритам Београда, данас бира тишину планине, дечји смех у дворишту и спорији, смисленији живот. Њена прича није о одрицању, већ о избору.
Из ког угла вам је Гостиље лепше – из пилотске кабине или са кућног прага?
Из кабине је величанствено, али са кућног прага топлије. Најлепши поглед ми је данас на моју децу како трче по дворишту.
Да ли је теже било научити да управљате хеликоптером или да се прилагодите селу?
Хеликоптер тражи дисциплину и концентрацију – село тражи срце. Технику сам савладала, али село вас мења изнутра и то је процес који траје.
Да ли сте посумњали у одлуку да град замените селом?
Не. И даље сам пословно везана за град, али сам знала зашто бирамо село – због породице, мира и начина живота.
Прва сте жена цивилни пилот хеликоптера у Србији – колико је тај пут био турбулентан?
Био је захтеван јер је ваздухопловство озбиљан позив. Потребна је стална дисциплина и одговорност – особине које сам градила од детињства.
Како су колеге реаговале када сте „слетеле“ у Гостиље?
Више су питали „зашто“ него што су се чудили. Мој одговор је био једноставан – зато што сам то желела.
Колико је у браку важно пратити снове партнера?
Пресудно. Брак није такмичење, већ одлука да подржите једно друго. Када је жеља искрена, природно је стати уз вољену особу.
Како су родитељи реаговали на одлазак из Београда на Златибор?
Прво бригом, па подршком. Отац, који је такође пилот, увек ме је учио да је најважније слетети тамо где се осећаш сигурно.
Шта сте прво научили од сеоских послова?
Да ништа не може на брзину. Изненадила сам себе колико ми прија физички рад и колико сам прилагодљива.
Шта село има, а град никада неће имати?
Простор, тишину, чист ваздух и домаћу храну без адитива. Данас је луксуз имати оно што је некада било нормално.
Шта вам из града недостаје?
Породица, пријатељи и доступност садржаја. На селу све мора добро да се планира – али спремна сам на ту цену.
Колико је за децу важно одрастање у природи?
Непрецењиво. Овде имају слободу, уче одговорност, заједништво и вредности.
Да ли сте данас пилоткиња на селу или само – комшиница Сара?
Помало и једно и друго, али најдраже ми је када сам само – Сара.
Основали сте удружење и покренули иницијативе за промоцију села – нова мисија?
Ако моја прича некога охрабри, има смисла. Кроз манифестацију „Сеоска тезга Златибора“ желим да село добије модерну, достојанствену позорницу и повеже људе са провереним домаћинима.
Постоји ли тренд повратка младих на село?
Постоји, али је и даље храбар потез. Они који се одлуче – ретко се враћају.
Једна реченица за оне који размишљају о одласку из града?
Не размишљај превише – послушај срце.
Извор: Златиборске вести 