
Српска православна црква данас празнује Обрезање Господње, које се обележава првог јануара према јулијанском календару, а 14. јануара по грегоријанском календару.
Осмог дана након рођења, новорођенче Исус је донесено у храм и обрезано сходно закону у Израелу још од времена Абрахама. Том приликом, родитељи су му дали име Исус, како је архангел Гаврило рекао када се јавио у сну његовој мајци Марији.

На сајту СПЦ стоји: „Првога јануара празнујемо обрезање по телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Осмог дана по свом рођењу Господ наш Исус Христос благоволео је да буде обрезан, да би испунио Закон. Хе дођох, рече, да укинем закон, него да испуним (Мт. 5, 17). Он беше покоран Закону, да би ослободио оне што су дужни и обавезни Закону. Као што каже апостол: Посла Бог Сина свог, који би под Законом, да искупи оне који су под Законом (Гл. 4, 4-5). То би, да покаже како је узео на себе истинито тело, и да запуши уста јеретицима који говоре да Христос, тобож, није узео на себе истинито тело људско, него се привидно родио. Би обрезан, дакле, да учини очигледном своју човечанску природу. Јер да се није обукао у наше тело, како би се онда могло обрезати привиђење?”

Свети Василије Велики, познат као Василије из Цезареје, био је утицајни теолог и епископ Цезареје (Кесарије) у Кападокији (Мала Азија). Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству. Аутор је следећих дела: „Велика и мала монашка правила”, којима поставља темељ за уређење већих монашких заједница, „Упутство младићима о употреби хеленске литературе”, где објашњава како треба прихватати грчку филозофију, „Три књиге против Евномија”, у којима се супротставља Евномијевом учењу да је могуће спознати Божју суштину, тврдећи да је Бог несазнатљив због трансцендентности своје суштине. „Шестоднев”, девет проповеди у којима тумачи библијски текст о стварању. Сачувано је и више од 300 његових писама. Убрзо након смрти проглашен је за светитеља.


