Осмог, последњег дана Међународног фестивала природе и културног наслеђа „Жестивал“ у порти Беле цркве Каранске организована је пројекција филма „Бела црква Каранска“, промоција репринт издања истоимене књиге Рада Познановића и изложба радова ученика Уметничке школе из Ужица.
“Нема данас пречег посла у Србији, него нашој деци у генетски код уградити причу о Белој цркви Каранској, о манастиру Рујан и свим другим светињама широм Србије и српских земаља”, истако је обраћајући се присутнима Бранислав Митровић председник Организационог одбора “Жестивала”.
“Зато смо посебно захвални свештенству Црквене општине Каран и УГ “Жупа Лужница” јер су нам дозволили да будемо део овог прелепог догађаја. Ми смо захваљујући професорки Уметничке школе УЖице Јелени Гускић Петровић израдили једну брошуру, која је намењена свом грађанству, али пре свега ученицима од петог до осмог разреда основне школе и ученицима средњих школа, како би им указали и како би их упознали са оним што су одавно требали да знају о овој светињи”, истакао је Митровић.
Духовно вече употпуњено је промоцијом документарног филма “Бела црква Каранска” и промоцијом репринт издања истоимене књиге Рада Познановића, а присутни су имали прилику и да погледају изложбу ученика Уметничке школе. Изложени радови су по речима професорке Јелене Гускић Петровић само део онога што су ученици радили током школовања.
“Ученици Уметничке школе Ужице, којима сам ја ментор, имали су задатак током школовања да раде и фреско технику, иконе, технику копије фресака на платну и овде је сада, наравно у складу са простором обједињен у мањој изложби 21 њихов рад. То су углавном радови рађени класичном техником којом је и некада рађено, као што је живопис који се налази у овој цркви. Урадили смо и флајере као врсту мале промоције, која је значајна да би људи који никада нису били дошли и погледали фреске, цркву и цео овај локалитет”.
Бела црква Каранска подигнута је у четвртој деценији XIV века и посвећена је Балговестима Пресвете Богородице. Са својим релативно добро очуваним живописом представља споменик, који у српској култури и историји траје преко 680 година и као таква је најзначајнији средњовековни споменик ужичког краја.
У њој је 1608. године завршено писање каранског јеванђеља, једног од најлепших писаних докумената наше историје, које је проглашено за културно добро од великог значаја. Због велике опасности да буде уништено у ратним сукобима пренето је манастир Никоље у Овчарско-кабларској клисури где се и данас чува.
Град Ужице