„Писменост је заиста много више од пуког учења слова и речи. Претвара капљице мастила
на папиру у прозоре на свет; то је кључ који отвара врата знања, еманципације и маште,“
поручује нам Одри Азуле, генерална директорка УНЕСКА, поводом овогодишњег
Међународног дана писмености.
Широм света 8. септембра обележава се Међународни дан писмености. Организација
Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) прогласила је 8. септембар
за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан,
истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини.
Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на
образовање, а тиме и право на писменост.
Међународни дан писмености 2023. године обележава се се под слоганом „Промовисање
писмености за свет у транзицији: Изградња темеља за одржива и мирна друштва“.
Писменост није само способност читања и писања, већ и способност разумевања и
примене информација у свакодневном животу. Она отвара врата знању, култури и бољим
приликама. Међутим, и даље постоји глобална неједнакост у приступу образовању и
писмености. Овај дан је прилика да се подсетимо колико је писменост кључна за
индивидуални развој, социјалну инклузију и економски напредак.
Библиотекари ОШ „ДушанЈерковић“ из Ужица труде се да кроз своје активности и
пројекте раде на побољшању и промовисању свих врста писмености, теже да подстакну
размишљање на ову тему и да укажу ученицима колики је значај целоживотног учења. Као
и претходних година библиотекарке Мирјана и Ана одржале су ученицима низ предавања
на тему значаја писмености. Такође су припремиле и поставиле изложбу о првим српским
штампаријама и књигама, с посебним освртом на Рујанско четворојеванђеље, које је
заправо прва књига одштампана у Србији давне 1537. године у манастиру Рујан надомак
Ужица, и то захваљујући упорности и пожртвовавности самоуког монаха Теодосија, који
је желео да Божије речи остану забележене и опстану вековима.
Ученици школе упознали су се и са најновијим подацима: у Србији према попису из 2011.
било је 1,96 % неписмених, а према попису из 2022. мање од 38.000 становника, односно
њих 0,63 %, старих 10 и више година – неписмено је. А од тога, неписмених жена далеко
је више него неписмених мушкараца. Удео жена у укупном броју неписмених износи чак
71%. Више од половине неписмених има 65 и више година. У свету ситуација је и даље
пуна неправде и неједнакости: 244 милиона деце школског узраста још увек не иде у
школу, од којих 98 милиона у подсахарској Африци. У исто време, 763 милиона одраслих
и даље не зна да чита и пише – две трећине су жене. Ако је писменост победа човечанства,
универзална писменост треба да постане стварност, а не само циљ.
Мирјана Р. Пејовић, Ана Дуковић
Огласна табла
