Потписивање уговора о раду је често аутоматизован процес. Када се суочите са страницама ситним словима, можете само веровати својим претходним разговорима са послодавцем и одјавити се без другог погледа. Међутим, касније ћете се можда наћи у правним и финансијским проблемима
– Наравно, веома је тешко читати ове споразуме, па чак и ако схватите да је нешто неприхватљиво, тешко је рећи ’Хеј, одлазим’“, каже Лоренс Пирсон, адвокат за рад и запошљавање из Њујорка. Он препоручује да барем прелетите уговор како бисте забележили све клаузуле које се тичу и да задржите његову копију, како бисте могли да утврдите своја права у случају да се проблем појави касније у вашем запослењу.
– Не могу вам рећи колико људи долази у моју канцеларију након што су већ потписали ове споразуме и њихово објашњење зашто су га потписали увек је да [сматрали] да послодавац никада неће поступити по уговору и да је то била само формалност., каже Ешли Тремејн, адвокат за запошљавање из Даласа, Тексас.
Што се тиче одређених црвених заставица које би требало да привуку вашу пажњу, ове четири клаузуле и фразе су на врху листе, према адвокатима за рад и запошљавање:
Споразуми о забрани конкуренције
Споразуми о забрани конкуренције су клаузуле у уговору о раду које ограничавају вашу способност да радите за конкурентске фирме по престанку вашег радног односа. Иако су прилично чести у уговорима о раду, они би могли озбиљно да ограниче вашу финансијску независност и развој каријере ако одлучите да поднесете оставку на своју тренутну позицију.
Али, да ли компанија може у потпуности да спроведе вашу неконкурентност или не, зависи од закона државе у којој живите и радите.
„По сопственом нахођењу компаније…”
Пирсон саветује запосленима да буду опрезни ако уоче било који језик у споразуму који је у складу са „компанија може…“ или „по сопственом нахођењу компаније“.Овај језик најчешће може да прати захтеве који се тичу радног времена и плате. Иако је нормално да бонус буде у дискрецији компаније јер се заснива на вашем учинку, било шта друго би требало да подигне обрву, посебно ако о томе нисте претходно разговарали са својим послодавцем.
Тремејн саветује запосленима да пазе на уговоре који изгледају „изузетно једнострани“. Иако је нормално да компаније имају очекивања од својих запослених, Тремејн каже да када се чини да је уговор састављен углавном од једносмерних обавеза и без икаквих обећања заузврат запосленима, онда је то црвена заставица. Обратите пажњу на оно што споразум заиста подразумева.
Одредбе о отпремнини
Већина уговора каже да ћете добити отпремнину осим ако сте „раскинути због разлога“, што редовно значи да ћете примати отпремнине осим ако сте пуштени због чињења незаконитог или „објективно“ погрешног чина као што је лагање, изостанак или узнемиравање.Ако компанија покуша да убаци субјективне стандарде као што су очекивања учинка у клаузулу за отпремнину, то је још једна црвена заставица на коју треба бити опрезан.
Арбитражне клаузуле се такође могу везати за одредбе о отпремнини. У неким случајевима, компанија може тражити од вас да потпишете одрицање од потраживања како бисте добили отпремнину, што значи да нећете моћи да тужите свог послодавца, што, према Пеарсон-у, није добар знак.
Отплата
Уговори о раду такође могу да наметну отплату трошкова које компанија направи у ваше име. На пример, ако ваша понуда укључује пресељење са плаћеним свим трошковима, требало би да се уверите да ваш уговор неће захтевати да компанији вратите своје трошкове ако одлучите да раскинете свој радни однос.
Најозлоглашенија од таквих клаузула су уговори о отплати за обуку (ТРА), који се такође обично називају ТРАП. Можда сте наишли на ТРА ако сте се запослили са периодом обуке. ТРА захтева да запослени који је прошао обуку проведе одређено време радећи у компанији, обично две или три године. Ако раскинете радни однос пре тога, послодавац вам може наплатити оно што верује да је био трошак ваше обуке.
Међутим, каже Тремејн, често наплаћена накнада није у корелацији са трошковима компаније.То је прилично велика сума да уплаши запослене да не прекрше уговор и тако их заробе у неиспуњеном послу који би дали отказ да није било финансијске претње.
„ТРА је вероватно једна од највећих ствари на које људи треба да воде рачуна, не само због начина на који ограничава вашу личну и професионалну мобилност, већ и због онога што говори о компанији“, каже Тремаин. „Сваки пут када видите послодавца који се у великој мери ослања на неки облик принуде да задржи људе запослене, уместо да користи више приступа типа шаргарепе као што је повећање плата, подобност за бенефиције или опције акција током година, то би требало да вам говори нешто о радно окружење у које ћете ући.”
Каматица
