Мирјана Гашић, портпарол Уније синдиката просветних радника Србије казала је за „Блиц“ да су наставници ове године сведочили поражавајућим резултатима ученика подједнако у основним и средњим школама.
– Резултати знања које су деца показали су прилично поражавајућу ситуацију која нас је затекла, а то је да резултати иницијалних тестова у само 2.5 до 3 одсто показују да ученици потпуно владају знањем градива из претходне школске године. Веома мали број ученика остварио је тај потпуни резултат, и то су они ученици који су ретки примери посвећености учењу. Они су показали знање изнад 95 одсто – каже она за „Блиц“.
Према њеним речима, деца су у просеку тачно одговорила на 40 до 60 одсто питања на иницијалном тесту из српског језика и књижевности.
– Такво знање је у опсегу оцена два или три, и то није добро. Има много више ученика који нису понели ни то задовољавајуће знање из прошле године. Разлога има много, а први је наравно школски распуст јер су се деца удаљила од тог знања. Ипак, са друге стране, на иницијалним тестовима се траже само она базична знања. То показује да су ученици заборавили или да је учење били само тренутно, за оцену, те скоро да нема функционалног знања – указала је за „Блиц“ Гашић.
Како каже, други разлог су пренагомилани наставни планови и програми.
– Ученици се током једне школске године сусрећу са много садржаја, предмета, и ту долази до потпуне збрке. Деца по сопственом нахођену бирају шта ће да памте. Разлог ког се највише плашим јесте што ученици не схватају оно што уче јер томе приступају само као средству да би добили оцену. Они немају свест о томе да ће то бити вредновано у њиховом даљем животу, набубају то за оцену, а не разумеју. Потребно је да деца дају позитивне одговоре на 60-65 и више процената питања иницијалног теста јер је то темељ за који се ми можемо везати и наставити рад – упозорава Гашић за „Блиц“.
„Прве информације су да је општи утисак да нам деца једва знају да читају и пишу“
Како каже, прошле године је резултат иницијалног тестирања био за 5 одсто успешнији, а најслабији је био након короне, јер је тада била другачија настава. Истиче да је то још један доказ да онлајн настава не може никад да замени наставу у учионици већ је нужна алтернатива.
– Незадовољни смо као наставници јер знамо колико смо труда уложили у рад тих ђака да би се у животу ослонили на то знање – наводи она.
Како каже, родитељи ни не одреагују на све ово.
– На иницијалним тестовима нема оцене, па то не занима родитељи јер знају да неће утицати на успех који ће њихова деца имати. Суштина је што се уопште не посвећује пажња томе, а када бисмо имали неку оцену осим формативне, која би била обавезујућа онда би можда и родитељи променили приступ. Сада родитељи на то не обраћају пажњу, а ми се као просветни радници суочавамо само са незнањем деце – каже за „Блиц“.
Додаје да је потребно увести смисао у иницијалне тестове који се раде, и да не постоје универзални тестови, већ да сваки професор или стручно веће израђује тест који је заснован на садржајима ученим токо претходне године.
Гашић је за „Блиц“ оценила да су просветари ове, за разлику од претходних година од Министарства просвете добили упутство да је неопходно радити све иницијалне тестове, не само на нивоу предмета које су учили, већ и оног градива где није било сусрета у ранијим годинама.
Подвукла је да је је стање незнање подједнако присутно у основним и средњим школама.
– Ми из године у годину имамо пад знања на завршним испитима јер се од ученика не да знају већ да заокруже одговоре, некад и да погоде простом елиминацијом. То је сналажење, а не знање – закључила је она.
Цео текст: Блиц
