Светски дан борбе против рака, 4. фебруар, који је пре 25 година установила Светска здравствена организација, биће обележен и у Србији уз подсећање на значај здравих стилова живота, скрининга, раног откривања болести и балговременог лечења у спречавању настанка малигних болести, од којих је током 2022. године у Србији оболело нешто више од 41.500 људи, а умрло скоро 20.000.
„У Србији је током 2022. године од свих малигних тумора оболело 41.578 особа – од тога 22.056 је било мушкараца а 19.522 жена. Исте године умрло је 19.350 људи – 10.616 мушкараца и 8.734 жена“, наводи се са на сајту Института за јавно здравље “Батут“ поводом Светског дана бробе против рака, који се ове године обележава под слоганом „Јединствено повезани“.
Мушкарци у Србији највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате, док је код жена малигни процес најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2022. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.505 мушкараца и 2.077 жена, а умрло је 2.972 мушкараца и 1.462 жена.
Код жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у 2022. години у Србији је од малигних тумора дојке оболело 4.489 и умрло 1.646 жена.
Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне.
Процене говоре да се чак 40 одсто малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Из Батута наглашавају да уколико до болест дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
У Србији су, како наглашава Батуту, донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора.
На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година.
Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведене старости на две године.
Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Из Института за јавно здравље Батут подсећају да нова трогодишња кампања „Јединствено повезани“ започета 2025. има за циљ постављање пацијената и њихових јединствених потреба у средиште пажње јавно-здравствених напора, а са циљем расветљавања индивидуалног аспекта борбе са малигним болестима.
Фокус прве године нове кампање је, како наводе, на окупљању појединаца који би поделили лична искуства и тиме пружили реалну основу за приказивање стварних, личних искустава пацијената и свих укључених.
Батут подсећа на податке Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, да је регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора.
Процене су да је у свету око трећине свих смртних исхода од рака повезано са пет водећих фактора ризика повезаних са понашањем и исхраном високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.
ГЗС/Тањуг