Каматне стопе на стамбене кредите у Србији ограничене су, мером Народне банке Србије, на максимално пет процената. Међутим, пошто је Европска централна банка спустила своју референтну каматну стопу, те пада и еурибор за који овдашње банке везују отплату стамбених кредита, поставља се питање – можемо ли да очекујемо да се каматне стопе на ове зајмове у Србији ипак смање?
Од ове године у Србији важе нова правила када је реч о цени задуживања код банака. Осим што је каматна стопа на стамбене кредите ограничена на максималних пет одсто, ограничене су и највише могуће стопе за кеш и потрошачке зајмове, као и камате које банке зарачунавају на кредитне картице и дозвољени минус.
С обзиром на то да је НБС недавно задржала своју референтну каматну стопу на истом нивоу од 5,75 одсто, то би значило значи да каматне стопе на динарске кредите неће падати у наредном периоду, бар не док НБС 13. марта не објави нову одлуку о кретању ове стопе.
Европска централна банка је, међутим, ове године смањила своју каматну стопу за 0,25 процентних поена – одлука је донета 30. јануара, са применом од 5. фебруара. То би могло да се одрази на пад цена кредита у Србији чија је отплата везана за евро – а такви су готово сви стамбени на нашем тржишту, уз малобројне динарске.
Владимир Васић, финансијски консултант, подсећа да референтна каматна стопа Народне банке Србије регулише домаће тржиште цене новца.
„С обзиром да је код нас инфлација 4,3 одсто (децембар 2024. на децембар 2023), задржавањем референтне каматне стопе на истом нивоу покушавају да се ти инфлаторни џепови ‘очисте’ да се не би инфлација пробудила. И даље се види да је присутан тај ценовни притисак – кроз бојкот трговина на пример, акције и слично – те из тог разлога не желе да учине новац доступним“, каже Васић за портал Н1.
Међутим, како упозорава – виша референтна каматна стопа успорава привредну активност.
„Врло је вероватно да ће Народна банка Србије оборити каматну стопу мало оштрије, можда и више од 0,25 процентних поена, макар се ‘играла’ са тим да инфлација буде на нивоу на којем је сада. Јер, ако привредна активност успори, више него што је планирано, морају да пошаљу сигнал да се повећа потрошња, тј. да се задужујемо и трошимо, што Европска централна банка ради кроз смањење своје каматне стопе. И то би негде требало да се одрази и код нас“, појашњава наш саговорник.
Он истиче да је шестомесечни еурибор – каматна стопа за коју се у Србији најчешће везују стамбени кредити везани за евро – тренутно износи 2,5 одсто.
А такозване маргине банке (оно што банка зарачуна преко висине еурибора као своју маржу) износи од 2,5 одсто до три процента.
„Када би могло да се утиче на то да се маргине банке смање – али то је мало теже, јер се банке стриктно држе тог распона од 2,5 до три одсто… Очекивања су да би можда крајем године еурибор могао да се смањи и падне испод два одсто, онда би тотал (укупна) камата на стамбене кредите у Србији код неких банака могла би да буде око 4,5 одсто, што је мање од садашњег ограничења од максимално пет одсто колико је прописала НБС“, наводи Васић.
Одлука до усвајања закона
Подсетимо, Народна банка Србије усвојила је у децембру 2024. нову одлуку којом се омогућава да каматна стопа на стамбене кредите од 1. јанаура 2025. буде ограничена на максимум пет одсто, каматна стопа на динарске кеш и потрошачке кредите на максимум 14,75 одсто, на кредитне картице 17,75 одсто, а на дозвољене минусе 19,75 одсто.
Одлука је донета пошто нови Закон о заштити корисника финансијских услуга, који предвиђа оволике висине стопа, није на време усвојен у скупштини да би, како је првобитно било предвиђено, примена одредби о ограничењу каматних стопа почла управо од Нове године.
Нови Магазин
