Чачак / Лучани – А да ли знате, шта су ћумуране? Њих су се некад правили од блата, а касније од цигле. Зидају их мајстори који праве хлебне фуруне. Иако се широм Србије све ређе може видети дим из ћумурана, постоје села где их има и преко стотину.
Поред саме Вучковичке реке, налази се ћумурана Василија Лазића из драгачевског села Вучковица, који каже да овај посао није ни мало лак, да се преноси са колена на колено, а да се он тиме бави већ дужи низ година.
„Ова тура ћумура је скоро готова, за дан, два, а наложио сам још пре осам дана. Ћумур из моје ћумуране иде широм Србије, углавном у Аранђеловац, Пожегу, Ужице и друга места, иначе користи се за роштиљ, пекаре и домаћинства”, каже Василије.
Овај ћумурџија из Вучковице каже да посао и није напоран, нити захтеван, а човек се временом и навикне. Иначе уобичајено је да се ћумуране обично граде поред река и потока.
„Наменски се ћумуране граде поред река, углавном из безбедносних разлога, због ветра, луфтова, циркулације. Када је у питању рачуница у овом послу, све зависи од године до године, али је важно да се ради. Свакако мора да се ради и опрезно овај посао, ја рецимо по три пута дневно обилазим ћумурану, отварам поклопац, проверавам дрва. Морам да пропратим луфтове за случај да има жара”, појаснио је он.
Он је истакао да се користе букова дрва, јер како тврди буква је најбоља за ћумур, посебно јер је то чисто и добро дрво од кога се добија крупан и квалитетан ћумур.
„Ако ћумур пукне у случају да га пипнете, он је завршио, а што се тиче ћумуране које су правлчјене од старе печене цигле, змачи, када је цигла врућа ћумурана још ради,а када почне да се хлади, тад је већ време да се ћумур вади. Након пет до шест дана хлађења, ћумур се купи у џакове”, закључио је Василије ћумурџија из Вучковице.
У сваком случају иако су руке гараве, ипак је ово посао чистог образа и чисто зарађеног новца, дакле поштењем.
Извор/Фото: ГЗС
