Српска православна црква (СПЦ) славе данас Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и место су ходочашћа за вернике свих религија.
Свети Василије Острошки /Јовановић/ рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан. Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдош одакле је утврђивао у православљ у вернике. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, гђе је наставио свој опасни подвижнички живот.
Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни вјерници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама. У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцјељењима.
Поклоничка путовања народа у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, настављена су по прослављењу његових светих моштију и трају и данас. Осим празника Светог Василија, дани сабора у Острогу су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и дан Успења Пресвете Богародице. У те дане у Острогу се окупља и по десет, двадесет хиљада побожних поклоника.
Острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и где почивају његове свете мошти, и данас је место исцјељења на којем многи налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и телом.
На овај велики празник и црвено слово у црквеном календару не обављају се никакви пагански обичаји нити ритуали. На празник Светог Василија једино што треба да урадите јесте да се искрено помолите чудотворцу – верује се да ће свака искрена жеља из дубине срца бити испуњена
Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко Светог Василија учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља.
У фебруару 1942. године, за вријеме бомбардовања манастира Острог, једна граната из немачког брдског топа ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста, али није експлодирала.
Граната се од пада разбила на двоје. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Верује се да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру.
Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању многобројних храмова у његову част. Посебно је леп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту – Никшићу. Године 1935. у Београду је отворена болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Константина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор.