Православни верници данас обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Поштује се као борац за хришћанску веру и заштитницу жена.
Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Антиохији.
У 16. години живота, због одбијања понуђеног брака и вере у Господа Исуса Христа, изложена је најгорим мукама, а потом и погубљена мачем у доба цара Диоклецијана.
Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
Њене мошти и данас су поштоване. Сматра се да Огњена Марија увек одговара на молитве и лечи болесне, без обзира на вероисповест.
Према народном веровању, света Марина пали и кажњава огњем и као свети Илија, који кажњава громом. Славе је сви који су имали штете од грома и олује.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови.
Народна изрека каже – ко слави Огњену Марију сигуран је у летину. Обележава се и као крсна слава. Нико данас не ради, ни у пољу ни у кући, поготово жене.
