Иако су фризерски и козметички салони међу најпопуларнијим бизнисима младих, послодавци муку муче да пронађу и задрже раднике.
Да у Србији већ неколико година недостају кадрови одређених струка није никаква тајна, баш као ни то да су међу дефицитарнима фризери. На огласе за запошљавање за ту струку јави се врло мало кандидата па послодавци муку муче како би их нашли, а потом и задржали. Истовремено, фризерских и козметичких салона је све више и то је после програмирања најпопуларније међу млађима од 35 година.
Према подацима Агенције за привредне регистре, од почетка ове године до септембра регистровано је око 1.400 фризерских и козметичких салона, што је 15,5 посто више него у истом периоду прошле године. Потреба за фризерским услугама постоји, али кадра нема довољно, пише Дневник.
У Новом Саду се фризери школују у Техничкој школи “Павле Савић”, а ту је и смер за педикире и маникире.
– У нашу школу се сваке године упише 60 ђака, односно два одељења, на смер фризер, одмах се попуне и увек се тражи место више, а реч је о одличним и врлодобрим ђацима, а одмах се попуни и одељење за педикире и маникире – каже директорка те школе Мила Костић. – Током школовања имају праксу у школским салонима и блок-наставу у фризерским салонима у граду, веома често у онима које су отворили наши бивши ђаци.
Поред редовног школовања, које траје три године, на смер за фризера у овој школи могу се ученици уписати и ванредно, а постоји и могућност преквалификације.
– Деца која заврше школовање у нашој школи, након две године рада у струци могу да га наставе, односно стекну пети степен и звање креатор женских фризура, као и креатор мушких фризура. Практичну наставу у школи изводе наставници с петим степеном образовања, а реч је о искусним фризерима који своје знање успешно преносе на ученике – истиче Мила Костић.
Многи млади људи врло брзо по завршетку школе отварају сопствене салоне. Ипак, већина то уради након што стекне одређено искуство и то зато што не желе да раде за неког другог. Просечна плата за фризере почетнике креће се између 70.000 и 80.000 динара, за искусне фризере плата је виша од 100.000 динара, а има и оних који раде на проценат, па што си бољи фрозер имаш више муштерија, а тиме и већу зараду. Суштински, зарада зависи од много фактора и може знатно да варира, али је свакако већа када се ради самостално него за неког другог. Фризери истичу да је цена закупа пословних простора све већа па су и такви трошкови пословања, а да се цене фризерских услуга не мењају у складу с тим јер је куповна моћ грађана све мања.
По речима Синише Стојшина, познатог новосадског фризера и власника некадашњег Мушког фризерског салона “Поло” у Јеврејској улици, у Новом Саду је још пре пар година било више од 3.000 фризерских салона, а свакодневно се нови отварају. – Фризерски занатје потцењен и недостаје фризерска комора која би се залагала да се то промени − каже Стојшин.− Потражња за радницима је огромна и нема довољно квалификованих фризера, а невоља је и то што неретко власници салона нису фризери.
Каматица
