Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу остави на нивоу од 5,75 процената. Тиме је настављен период стабилне монетарне политике, уз процену да је постојећи ниво каматних стопа адекватан за одржавање инфлације под контролом.
Поред задржавања референтне стопе, НБС је одлучила да не мења ни остале кључне каматне стопе. Депозитна камата остаје на нивоу од 4,5 одсто, док кредитна олакшица остаје на 7 процената.
Како је саопштено, циљ одлуке је очување стабилности финансијског система, смиривање инфлаторних притисака и наставак очекиваног враћања инфлације у границе циља у наредном периоду.
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остварену и очекивану инфлацију и факторе из домаћег и међународног окружења који утичу на њено кретање. Након смањења инфлације у Србији у септембру и октобру на 2,9% и 2,8% међугодишње, Извршни одбор очекује да ће она наставити да се креће око централне вредности циља до марта наредне године, тј. током периода важења Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, којом су ограничене трговинске марже у велетрговини и малопродаји.
Наставак кретања инфлације у границама циља од 3 ± 1,5% очекује се и након престанка важења поменуте уредбе, све до краја 2026. али и у средњем року. Томе треба да допринесу најављено доношење системских закона којима ће се спречити непоштене трговачке праксе, затим попуштање трошковних притисака из међународног окружења, као и долазак нове пољопривредне сезоне, под условом да буде боља од овогодишње.
У супротном смеру ће деловати раст расположивог дохотка за потрошњу и ниска база из септембра ове године. Ипак, ни по основу раста расположивог дохотка за потрошњу не очекујемо веће инфлаторне притиске, јер ће раст зарада бити праћен и растом продуктивности, док су мере Народне банке Србије за подстицај кредитне активности према грађанима с нижим примањима одмерене тако да не изазову прекомеран кредитни раст, који би могао да се негативно одрази на ценовну и финансијску стабилност.
Извршни одбор истиче да Народна банка Србије подршку привредном расту пружа одржаном релативном стабилношћу девизног курса и обезбеђеним повољнијим условима кредитног финансирања, захваљујући ефектима претходног ублажавања монетарне политике, изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга, мерама за повољније задуживање грађана са нижим примањима, као и младих за куповину прве непокретности. Све то је резултирало двоцифреним међугодишњим растом кредитне активности према сектору привреде и становништва, који је у октобру достигао 13,1%.
Извршни одбор у образложењу своје одлуке наглашава да је и даље неопходан појачан опрез у вођењу монетарне политике, с обзиром на то да међународно окружење остаје сложено и нестабилно. Више царине, јачање протекционизма и још увек неизвесне глобалне трговинске политике, уз изражене геополитичке тензије, настављају да условљавају кретања на светским робним и финансијским тржиштима, чинећи их изразито волатилним и умањују инвестиционо и потрошачко поверење у бројним земљама.
Истовремено, геополитичке тензије и раст протекционизма могу директно утицати на производњу и извоз домаће прерађивачке индустрије, нарочито у сегменту прераде нафте и производње основних метала. Поред тога, Извршни одбор је имао у виду и актуелну ситуацију у вези с производњом у рафинерији нафте и ризике који су тренутно присутни уколико се у кратком року не нађе решење које ће омогућити наставак производње.
Када су у питању одлуке о монетарној политици водећих централних банака, ФЕД је, у складу с очекивањима, наставио да смањује своје основне каматне стопе, како би се пружила подршка тржишту рада. Супротно томе, очекује се да ће Европска централна банка задржати висину својих основних каматних стопа барем до краја наредне године, јер се процењује да је достигнут циљ за инфлацију.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју износио је 2%, колико је износила и прелиминарна процена. Структура тог раста, била је у складу с очекивањима Народне банке Србије, и раст је био вођен секторима услуга и индустријом, док је активност у грађевинарству наставила да се смањује. Индустријска производња у Србији током октобра била је под утицајем смањене производње електричне енергије, а у оквиру прерађивачке индустрије и смањене производње нафтних деривата и повезаних грана, док је раст настављен у областима производње моторних возила и гуме и пластике, што је резултат претходних инвестиција у аутомобилску индустрију.
На слабију економску активност од очекиване у досадашњем току године одражава се смањено инвестиционо и потрошачко поверење услед пролонгиране глобалне неизвесности и друштвено-политичких дешавања у земљи, док у супротном смеру делује раст расположивог дохотка. Извршни одбор очекује раст бруто домаћег производа на нивоу 2025. од 2,1%, док би наредне године требало да убрза на 3,5%, уз позитиван допринос и потрошње и инвестиција у основна средства. Ипак, могућа ограничења у производњи и извозу нафте и основних метала наредне године, уз јаче ефекте трговинских и геополитичких тензија на потрошачко и инвестиционо поверење, за последицу би могли имати и нижи раст од пројектованог.
Извршни одбор ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. јануара 2026. године.
Блиц
