Општина Чајетина, са Златибором као једним од најпосећенијих туристичких центара у Србији, суочава се са сталним растом потреба за стабилним водоснабдевањем, ефикасном канализационом мрежом и савременим системима за пречишћавање отпадних вода. Развој туризма, нова градња и повећан број становника додатно оптерећују постојећу инфраструктуру, због чега су континуирана улагања и дугорочно планирање од кључног значаја. О тренутном стању водоводне и канализационе мреже, великим инфраструктурним пројектима, изазовима у раду и плановима за наредни период за Вести говори Миломир Туцовић, директор ЈКП „Водовод“ Златибор.
Какво је тренутно стање водоводне мреже на територији општине Чајетина и да ли су сви делови општине равномерно покривени?
Када је реч о покривености водоводном мрежом, Општина Чајетина може да се похвали тиме да је више од 80 одсто територије и становништва обухваћено системом јавног водоснабдевања, што је знатно изнад просека у Републици Србији. Ипак, постоје још поједини удаљени засеоци који нису у потпуности покривени градском водом и користе локалне цевоводе. План је да се и ти системи у наредном периоду преузму и ставе под надлежност ЈКП „Водовод“ Златибор. Наша мрежа се не завршава на административним границама општине, јер пијаћу воду допремамо и у суседне општине, пре свега Ужице и Ариље.
Да ли постоје проблеми са водоснабдевањем у појединим насељима, посебно у периодима повећане потрошње?
Тренутно се приближава шпиц сезоне, односно период новогодишњих и божићних празника, као и школског распуста. Сезону смо спремили на време и током зимског, али и летњег периода, нисмо имали озбиљнијих проблема у водоснабдевању. Највећа потрошња бележи се током лета, када се вода користи и за заливање пољопривредних површина. Последњих година лета су изузетно сушна, а сушни периоди се често продужавају и на септембар и октобар, када поједина изворишта пресушују. У таквим ситуацијама до проблема углавном долази у сеоским месним заједницама у којима још нисмо преузели локалне цевоводе. У 2025. години нисмо имали ниједну рестрикцију воде. Било је појединачних хаварија, попут оне пре месец дана, када је због снега и леда дошло до прекида у снабдевању електричном енергијом и застоја у раду пумпних станица, али то је било ван наше ингеренције.
Најзначајнији пројекат су Сушичка врела, чији је носилац Општина Чајетина, док је извођач ЈКП „Водовод“ Златибор. Од укупно 17 километара цевовода, већ је изграђено око 15 километара мреже. План је да се са завршетком радова настави на пролеће, чим то дозволе временски услови. Паралелно са тим, започета је и изградња линијских објеката новог система водоснабдевања. На локалитету Караула гради се резервоар запремине 2.000 кубних метара, који је у завршној фази, а планирано је и обезбеђивање напајања електричном енергијом за црпне станице на изворишту.
Да ли ће Рибничко језеро након пуштања у рад Сушичких врела моћи да се користи у комерцијалне сврхе?
Све док се не заврше сви линијски и инфраструктурни објекти на систему Сушичка врела, водосистем Рибница ће остати у функцији. У складу са развојем општине и повећањем потрошње воде, у будућности ће се разматрати да ли ће Рибничко језеро бити стављено ван функције или ће остати као резервни систем.
Какво је стање са постројењима за пречишћавање отпадних вода?
Постројење за прераду отпадних вода на Златибору представља најсавременије и најмодерније постројење које је до сада пуштено у рад у Србији. У пуној функцији је од 2022. године, а капацитет му је 140 литара у секунди. У сарадњи са Заводом за јавно здравље из Ужица, који редовно контролише квалитет воде, можемо да кажемо да постројење ради одлично. Пречишћена вода која се испушта у реку Обудовицу одговара другој категорији, што потврђује његову ефикасност.
Да ли планирате изградњу нових постројења за прераду отпадних вода у селима?
Први наредни пројекат је колектор и постројење у Сирогојну. Пројекат је завршен, прошао је техничку ревизију и прибављене су све потребне дозволе. Реч је о мањем сеоском постројењу капацитета за око 1.000 становника, које је спремно за изградњу. Тренутно се траже додатни извори финансирања. Паралелно се ради и пројектовање постројења за Чајетину, планираног капацитета за 10.000 становника, а након тога и заједничког колектора за села Шљивовица и Мачкат.
У којој мери је развијена канализациона мрежа на територији општине?
Општина Чајетина је претежно рурална, са два урбана центра – Чајетином и Златибором – који су у потпуности покривени канализационом мрежом. У селима је ситуација знатно лошија, јер у већини њих не постоји изграђена фекална канализација. План је да се у наредном периоду крене са изградњом мреже у већим селима, што је неопходно ради очувања здраве животне средине.
Који су дугорочни планови ЈКП „Водовод“ Златибор?
Највећи стратешки пројекат су Сушичка врела и комплетна инфраструктура која их прати. Поред тога, сваке године градимо између 25 и 28 километара нових цевовода, при чему се две трећине радова реализује у сеоским срединама. Број корисника расте за око 1.800 до 2.000 годишње, што ЈКП „Водовод“ Златибор сврстава међу најбрже растуће водоводне системе у Србији.
Коју поруку бисте послали грађанима и инвеститорима?
Захваљујем се свим корисницима, инвеститорима и уредним платишама на досадашњој сарадњи. Водоснабдевање ће и убудуће бити уредно, како по квалитету, тако и по количини, и грађани немају разлога за бригу.
Златиборске Вести
