Течност добијена ферментацијом купуса приликом кисељења, од давнина се користи у исхрани на Балкану, пре свега као лек против мамурлука.
Традиционално, расол се пије зими јер му је “тада време” и у многим домовима се препоручује као народни лек против мамурлука током празника. Али, све чешће добија пажњу због потенцијалних здравствених користи. Расол садржи корисне бактерије млечне киселине које повољно утичу на цревну флору. Редовно, умерено конзумирање може да допринисе бољем варењу, јачању имунитета и равнотежи дигестивног система. Као и кисели купус, расол садржи витамин Ц, витамине Б-комплекса, калијум, магнезијум и гвожђе. Витамин Ц доприноси јачању имунитета, док минерали помажу у регулисању електролита у организму.
Међутим, оно што је посебно јесте удео витамина Б, односно присуство витамина Б12. То је зато што се витамин Б12 ретко налази у поврћу. У ферментисаној храни, претпоставља се да га производе бактерије млечне киселине. То је добра ствар, витамин Б12 је неопходан за многе метаболичке процесе – укључујући формирање црвених крвних зрнаца, ћелијску детоксикацију, производњу енергије и формирање мијелинског омотача (заштитног слоја нерава).
Због високог садржаја натријума и течности, расол се често користи за брзу надокнаду електролита, нарочито након физичког напора или конзумирања алкохола. Ферментисана храна може повољно да утиче на метаболизам и регулисање шећера у крви, иако су за ове тврдње потребна додатна научна истраживања.
Расол има веома мало калорија, што га чини погодним напитком за особе које воде рачуна о телесној тежини. Да би се купус укиселио, осим воде, мора да се дода и со, а управо то је највећи недостатак расола – велика количина натријума. Прекомерно конзумирање може да допринесе повишеном крвном притиску, задржавању течности и оптерећењу бубрега.
Људи који болују од хипертензије, болести бубрега, срчаних обољења или гастритиса требало би да ограниче или избегавају конзумирање расола, осим уз савет лекара. Стручњаци саветују умереност – чаша расола (100–200 мл) повремено може имати позитиван ефекат, али не би требало да постане свакодневна навика, нарочито код особа са здравственим ограничењима.
Расол или како би странци навели “здрав сок од купуса” добија се на два начина: као “бонус” када се укисели купус или може да се приреми од исецканог свежег купуса у који се дода вода и остави се да ферментира 4-5 дана.
Када се кисели купус у великим количинама, наше баке су додавале и неколико главица црвеног, како би расол имао “лепшу боју”. Расол је обично хладан јер се посуде у којима се кисели купус држе на хладном месту.
Да би имао добар ефекат, требало би га пити хладног, у случају да се загреје, не губи само ензиме и витамине осетљиве на топлоту, већ и вредне бактерије млечне киселине и пробиотско дејство, пренео је портал груенесмоотхиес.еу.
Вести Онлине
