
Једанаести дан у овој години на Златибору је протекао у знаку љубави, постао је место две веридбе, два велика „да“ и безброј искрених осмеха, суза радосница и аплауза пролазника.
Љубав је тог дана на овој планини имала посебан план – да се удвостручи.
Прва веридба окупила је Теодору Дојић и Ивана Николића из Коцељеве, пар који је одлучио да важним датумима у свом животу да посебан значај. Како нам Иван прича, управо 11. јануара прошле године су се упознали, па је одлука да се баш тог дана веридба догоди била сасвим природна. На Златибор су стигли у петак, с намером да проведу миран викенд, али се иза тог „обичног“ путовања крила пажљиво осмишљена романтична сцена.
Уз помоћ свастике Каће, открио нам је Иван, организовао је декорацију поред језера, где су их дочекали најближи. Прстен, букети цвећа, шампањац и зимски амбијент сложили су се у савршену слику. Утисци се, кажу, још нису у потпуности слегли, све је било спонтано, искрено и препуно емоција. Осмеси су се смењивали са сузама радосницама, а пролазници су застајали, одушевљени декорацијом, слутећи да ће се догодити нешто посебно. Када је тренутак веридбе дошао, многи су се зауставили да фотографишу, а неки су чак пожелели и да се сликају заједно са будућим младенцима.
– Нисмо често на Златибору, али са њега увек понесемо лепе успомене и топлину, какве год да су временске прилике – поручују Теодора и Иван.
Истог дана, на истом месту, само увече, љубав је изненадила и други пар, Милоша Недељковића и Јовану Максимовић из Косовске Митровице.
Њихова веридба била је потпуно неочекивана, јер је Милош избор локације чувао као тајну, желећи да тренутак остане изненађење. Као да је и природа била део плана, прича нам Милош, тог дана је пао снег, који је целој причи дао додатну чар и романтичну ноту.
Реакције пролазника биле су, како кажу, изузетно топле и спонтане. Људи су прилазили са осмехом, честитали, делили радост са њима и учинили да се емоције још снажније доживе.
– На Златибор радо долазимо кад год смо у прилици. Није нам први пут овде, али ће нам овај долазак заувек остати у посебном сећању – истичу Милош и Јована.
И тако је један зимски дан на Златибору постао сведок две љубавне приче и два нова почетка, а ова планина у 2026. годину је укорачила као никада до сада, али баш онако како треба – у знаку љубави.
Златиборске вести / Фото: Приватна архива


